U Muzeju grada Novog Sada, u Zbirci strane umetnosti održava se izložba satova iz zbirke ovog muzeja (31. januar – februar 2020) – “Vreme je za… VREME”. Autorka je Ljiljana Lazić. Korzoportal na licu mesta
Istoričarka umetnosti Ljiljana Lazić koncipirala je izložbu “Vreme je za… VREME” fokusirajući se na sat kao predmet primenjene umetnosti koji se razvijao kroz razne stilske epohe. Publici je predstavila satove iz zbirki Muzeja grada Novog Sada od 18. do sredine 20. veka.
Bilo je potrebno tri veka, od 12. do 15. da mehanički sat postane prenosivi merač vremena, pogodan da bude deo enterijera.To se dogodilo kada je umesto pogonske sile utega, u sat bila ugrađena čelična opruga, te je satni mehanizam mogao da utiče na oblik kućišta… Zbog toga su satovi postali umetničko-zanatski produkti u čijoj izradi su, osim časovničara, učestvovali i majstori brojnih umetničkih zanata. Materijalna vrednost sata bila je određena stepenom zanatske obrade, a njegova umetnička vrednost ukazivala je na društveni i materijalni status vlasnika… (Iz Kataloga izložbe “Vreme je za… VREME”, Ljiljana Lazić)
Ljiljana Lazić oplemenila je ovu autorsku izložbu satova “Vreme je za… VREME” izabravši sentence filozofa, pisaca, naučnika, od Talesa do Tesle, koje se odnose na pojam vremena. One su kao velike nalepnice u prostoru Zbirke strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada raspoređene na podu po kome korača posmatrač i vrlo su uočljive. Kaže za korzoportal – “Nema mnogo izreka o satovima, pa sam proširila kontekst na vreme koje je materijalizovano u satu kao predmetu. Mislim da će se posetioci izložbe, čitajući ove rečenice zamisliti, pa će drugačije vrednovati vreme u 21. veku kada stalno negde žurimo, da će prestati neprekidno da gledaju u mobilne telefone, da će možda poželeti da kupe „pravi“ sat. Moje omiljene sentence su Bekonova – „Šta je veći zločin od izgubljenog vremena“ u smislu da ne treba da se kajemo za ono što smo, pogrešno, uradili u prošlosti, Da Vinčijeva – „Vreme je dovoljno dugo za one koji su spremni da ga iskoriste“ i kao kruna Teslina – „Vreme ne postoji“.
U zbirci Muzeja grada Novog Sada čuvaju se satovi novosadskih porodica Miroslavljević, Stefanović, Latinčić, Podanji, Vrtunski, Hadviger, Balaž… Darodavci su bili i kolekcionari – gradonačelnik Novog Sada Branko Ilić, profesorka francuskog Desanka Kostić, operska pevačica Melanija Bugarinović. Život teče, sat otkucava vreme koje po Tesli „ne postoji“.
PROČITAJTE I: sabacko-pozoriste-premijera-dva-viteza-iz-verone, tekst-u-foksu-gordana-stojakovic-prevodi-koji-nam-nedostaju, vikend-prica-pet-dana-na-otvorenom-moru, intervju-minja-mikic-pronasla-sam-svoj-likovni-izraz