Minja Mikić (rođ. Višekruna, 1975, Novi Sad), kako piše u Vikipediji Minya Mikic „italijanska je umetnica, slikarka i grafička dizajnerka. Radi na relaciji između Rima i Ciriha, redovno izlaže u Evropi i Njujorku. Razvila je svoju novu umetničku tehniku. Za korzoportal kaže – „… Izložba u Muzeju Palazzo delle Esposizioni je bilo ostvarenje mog sna! Od prvog momenta kada sam se doselila u Rim maštala sam da ću jednog dana, možda pri kraju karijere imati priliku da tamo izlažem. San mi se ostvario mnogo ranije…”. Foto: Lična arhiva M.M.
Izložba „GAPScapeTIME“
Korzo Portal: Povod za intervju je vaša nova izložba „GAPScapeTIME“ koja je održana od 5. do 10. novembra. U kom prostoru je bio događaj koji nije samo izložba, čime ste se ovog puta bavili?
Minja Mikić: Direktor muzeja MACRO u Rimu (Museod’Arte Contemporanea Roma) Đorđo de Finis pozvao me je da u izložbenoj sali muzeja realizujem sliku tako da posetioci mogu da vide proces stvaranja jednog umetničkog dela. Ja sam odlučila da umesto uobičajenih pigmenata kojima inače slikam, kao sirovu materiju iskoristim sveže maline. Mi umetnici često pokušavamo da svojim delima učinimo vidljivim pojmove koji su inače nevidljivi, nematerijalni. U ovom eksperimentu ideja je bila da prikažem, da naslikam VREME, što je i naslov mog projekta – „GAPscapeTIME“. U toku nedelju dana maline su se polako sve više sušile i ostavljale trag na podlozi koju sam prethodno pripremila. Posmatrači su bili svedoci prolaska vremena dok su fantastičan miris i boja malina polako isčezavali podsećajući nas na našu efemernost, prolaznost kao i na delikatnost naše planete. Tako se slika polako rađala, poprimajući definitivni izgled od tragova osušenih malina.
„GAPScapeTIME“, proces rada
Korzo Portal: Vi ste Novosađanka i italijanska umetnica. Od kada ste u Italiji, kako je tekao vaš rad, odnosno predstavljanje italijanskim/rimskim galeristima?
Minja Mikić: Već dugi niz godina sanjam na italijanskom. Kažu da je to prvi znak potpunom pripadanju jednoj sredini. Kao i svakom mladom umetniku, bilo mi je veoma teško da se nametnem i da uopšte dobijem šansu da prikažem svoj rad. To što sam bila strankinj sa jedne strane bio mi je veliki problem, ali sa druge strane smatram da ljudi koji odluče da se oprobaju na internacionalnom nivou nose u sebi borbenost i pasiju koja je fundamentalna u umetnosti. Pre svega zato što ne postoji određena putanja kao u mnogim drugim strukama. U umetnosti svako mora da pronađe pre svega svoj likovni izraz, a paralelno mora da radi i na tome da obezbedi sebi šansu da svoj rad prikaže publici. To je veoma teško postići, moraju da se poklope mnogi faktori, ali smatram da je najvažnija ogromna posvećenost i pasija! Ja ustajem svakog jutra u sedam sati i radim na projektima sedam dana u nedelji!
Korzo Portal: Živite na relaciji Rim-Cirih. Pored izložbi koje priređujete, vaše slike nalaze se i u stalnim postavkama. Kojim? Zanimljivo je da ste ih „osvojili“ kao strankinja. Pomenula bih jednu – „Duša i telo“ i vašu sliku u Konzulatu Italije u Njujorku?
Minja Mikić: Na mom projektu “GAPscapeStateOf Art Italia” sa podnaslovom “Duša i telo Italije” radila sam više od tri godine sa Akile Bonito Olivom jednim od najznačajnijih likovnih kritičara koji je bio i kurator Venecijanskog Bijenala. Osnovna inspiracija koja me je navela na ovako obiman projekat može da se sažme u jedan pojam iz starorimske religije: “Genius loci”! Rimljani su verovali da svako mesto, svaki objekat ima dušu. Moja ideja zasniva se na tome da je jedna sredina holistički sistem sastavljen od duša koje u njoj žive, ali u isto vreme se ti ljudi razvijaju u relaciji sa sredinom koja ih okružuje. Zato sam odlučila da prikažem Italiju, društvo kojem pripadam i u kojem se dobro osećam, preko ljudi koji je predstavljaju u ovom istorijskom momentu. Zbog autentičnosti projekta, važno je bilo da svih 40 protagonista upoznam lično, pa su tako deo moje priče o Italiji Enjo Morikone, Andrea Bočeli, Umberto Eko, Bebe Vio, Federika Pelegrini. Mogu da kažem da je najlepši deo ovog veoma kompleksnog projekta bio upravo susret sa tim velikim ljudima. Na primer kada mi je Morikone rekao “Minya, tvoje slike su kao muzika”, došlo mi je da se istopim. Takođe su neka poznanstva prerasla i u prijateljstva i to je najveća nagrada za trud koji sam uložila. Izložba u Muzeju Palazzo delle Esposizioni je bilo ostvarenje mog sna! Od prvog momenta kada sam se doselila u Rim maštala sam da ću jednog dana, možda pri kraju karijere imati priliku da tamo izlažem. San mi se ostvario mnogo ranije. Izložba je bila organizovana u saradnji sa Italijanskim Olimpijskim Komitetom sa kojim sam se povezala zato što sam i sama bila sportistkinja, gimnasticarka. Mojom izložbom podržala sam kandidaturu Rima da 2024 bude domaćin Olimpijskih igara. Grad Rim i Olimpijski Komitet podržali su moju izložbu tako što su svojim pokroviteljstvom uveličali celokupan događaj. Ova izložba je takođe bila prikazana u svečanoj sali Italijanskog Konzulata u Njujorku čitavih šest meseci. Kasnije je izložba bila preseljena i u svečane prostorije Italijanskog Ministarstva spoljnjih poslova u Rimu, da bi potom slike bile prikazane i u Mediteranskom Institutu za kulturu u Napulju. Planiramo da ova izložbu i dalje razvijamo i selimo u nove gradove.
Izložba u Muzeju Palazzo delle Esposizioni
Korzo Portal: Pretpostavljam da se posle brojnih izložbi osećate kao građanka sveta, samo kao deo porodice likovnih umetnika za koje državne granice ne postoje?
Minja Mikić: Poreklo umetnika i podrška sredine je veoma važno za karijeru mladog umetnika. Mene je Rim “usvojio” kao što sam i ja usvojila Rim kao moj grad. To mi je dalo snagu da se otisnem i preko okeana. U Njujorku imam dugogodišnju saradnju sa nekoliko galerija na Menhetnu, i pored Ciriha u kome sada živim, izlažem često i u Istanbulu.
Korzo Portal: Vaša slikarska tehnika je novina, opišite je detaljnije.
Minja Mikić: Razvila sam tehniku koja mi je pomogla da iskažem preciznije moju likovnu filozofiju, nazvala sam je “GAPscape”. Radi se o igri reči koja povezuje tehniku i ideju, a dolazi od GAP– procep i LANDSCAPE – pejsaž. Koristim prirodne pigmente koje posebnom metodom nanosim na providni pleksiglas. Mnogi delovi slike ostaju transparentni tako da se pozadina može videti kroz sliku. Ta delimična providnost mi omogućava da kasnije te moje slike fotografišem u raznim gradovim sveta i na taj način one dobijaju sasvim nove konotacije u različitim ambijentima. Fotografije su deo mog umetničkog izraza, često izlažem kao diptih originalnu sliku sa pigmentima i pored nje fotogafiju te slike sa nekim gradom u pozadini.
Minja Mikić u Njujorku pored svog dela
Korzo Portal: Postali ste deo projekta Novog Sada kao Evropske prestonice kulture “Novi Sad 2021”, naime, njegova ste ambasadorka. Kao rođena Novosađanka, kako vidite Novi Sad na evropskoj kulturnoj sceni posle ove titule?
Minja Mikić: Pre nego što je Novi Sad osvojio titulu, upravnica Galerije Matice Srpske Tijana Palkovljevic Bugarski mi je predložila da budem ambasadorka tog projekta. Mislim da je kultura esencijalna za kvalitetni razvoj jedne sredine. Ovakvi projekti su izvanredna prilika da se kultura Novog Sada i njegove okoline prikaže međunarodnoj publici, ali i da se omogući brže povezivanje naše sredine sa novim trendovima u umetnosti. Znam da postoje velike polemike oko ove manifestacije ali ako izuzmemo one finansijskog tipa, upravo te diskusije treba da iznedre nešto novo, kreativno, savremeno, jer to je upravo ono što našoj kulturi i našoj sredini treba. Odličan primer moderne i kreativne kulurne aktivnosti su fantastični programi u Galeriji Matice Srpske! Ja u Italiji često viđam porodice sa malom decom ili školsku decu koja organizovano dolaze u muzeje – takve aktivnosti deca vole i kroz njih postaju kvalitetniji, svestraniji i obrazovaniji ljudi.
Korzo Portal: Potičete iz porodice umetnika, vaši roditelji su umetnici. Osetite li strujanje njihove energije u vašim delima? Ili – “the child is father of the man”?
Minja Mikić: Kao što sam već napomenula, smatram da je miks kulturoloskog nasleđa i sredine u kojoj živimo ono što nas čini onima što jesmo. Na toj činjenici se bazira celokupno moje umetničko istraživanje. Ono što iznesem kao apstraktnu formu na mojim slikama jeste u stvari moje nasleđe, moja razmišljanja i emocije pretvorene u forme i boje. Moji roditelji su svakako deo toga, kao što je i moj rodni grad Novi Sad.
Korzo Portal: Koja su vaša uporišta, kako pronalazite ličnu stabilnost u uzavrelom svetu konzumerizma kada treba i držati umetnički nivo, ali i prodavati svoja dela, odnosno živeti od umetnosti?
Minja Mikić: Smatram da je najveći uspeh to što mogu da živim od moje umetnosti. Moje slike su deo mnogih kolekcija, najvažnija je možda stalna postavka slika velikog formata u Narodnoj banci Italije u Rimu. Kompromisi su često neminovni u životu, ali na sreću uspela sam da se izborim sa mojim likovnim izrazom koji je u stalnom procesu.Veoma sam ponosna na saradnju koju imam sa galerijama u Rimu, Njujorku, Cirihu, Istanbulu, gde prodajem isključivo apstraktne slike. Serija portreta čuvenih Italijana jos uvek nije na prodaju!