Na koži se još naziru tragovi korčulanskog septembarskog sunca. Nezaboravno otkriće šumovitog ostrva Korčula i njegove Lumbarde. Foto esej “Sećanje na leto”– Piše/Foto: Bojana Karavidić
Posle Hvara, Malog Lošinja, Brača i Lastova, na početku moje sedme decenije, put me je odveo na ostrvo Korčulu, odnosno u mesto Lumbardu. Nikad nije kasno…
… smeštajem se pozabavila moja kuma Snežana, iskusna istraživačica raznih međunarodnih destinacija. Pogled sa terase koja nam je bila dnevna soba. Lumbardu smo prozvale Lumbardica i tako će ostati zauvek…
… petkom se održava Ribarsko veče, kada se Lumbardom šire mirisi morskih delicija srdele na gradele, tuna šnicli, lignji, ali nađu se i krempite…
… s leđa sam fotografski napala ovaj par. Nisam odolela njihovim prepletenim prstima…
… nisam čekala da ovim drugarima dođu devojke. Imala sam osećaj da ih čekaju (i potajno zavidela na godinama koje mi se neće vratiti. Što bih krila!?)…
… maštam da u ovoj kamenoj kući provedem proleće i leto, do prvih bura…
… ili da me na nekoliko meseci prime vlasnici kuće na obližnjem ostvcetu Vrniku. Može i kada bura udara u škure…
… lokalci Lumbarajani, jedno prepodne od mnogih u njihovim životima…
… a onda je septembarskom letovanju došao kraj. Split, prolazna stanica ka ravnici Vojvodini…
… brod bez nas dve…
… kad tonem u san ovo je slika koja me odvodi u blaženstvo željenog, nedokučivog sveta. Lumbardica u mom srcu.