Zatrpani fotografijama s raznih destinacija na društvenim mrežama, najmirisnije su one sa Hrvatskog primorja. Možda zbog uspomena iz mladosti, te “slatke ptice”, ali ne one Tenesi Vilijamsa. Foto esej „Dalmatinsko more“. Piše: Bojana Karavidić. Foto: Romana Knežević
Umesto razglednice, na vajber je stigla Romanina poruka praćena fotografijom – “Prva stanica ka Braču je Trogir. U poseti drugu”. Prisećam se da je deo ovog grada na UNESKO listi Spomenika svetske kulturni baštine. Pronalazim podatak da je u Trogiru 1271. otvorena prva apoteka u Evropi…
…sledi nova foto poruke – “Na putu ka Braču”. Posmatram lice putnika pod šeširom, na brodu, i vidim samo blaženu opuštenost osobe sa kojom bih tako rado zamenila mesto boravka…
…Klesarska škola u selu Pučišća postoji više od veka, jedina je u ovom delu Evrope u kojoj se izučava obrada kamena starorimskim ručnim alatima. Nadaleko čuveni brački kamen pod rukama klesara dobija oblike koji kao da su otkani svilenim nitima…
… riva u Postirama liči na sve duž dalmatinske obale i ostrva, razlike su samo u broju vezova za jahte. Srećom Romana se fokusirala na čamce. U Postirama se rodio Vladimir Nazor, pesnik, pisac (1876-1949)…
… Škarića dvori je trg u Postirama. Sudeći po negovanom zelenilu, iza zatvorenih škura struji život…
…jedva sam dočekala Romaninu morsku foto poruku. “Ovo je moja mera letovanja”. Slične su sve fotografije sa dalmatinske obale, ta kombinacija mora, stena koje se spuštaju u njega, a iznad je četinarska šuma, hladovima u kojoj ako zaspite dobro dođe plažni peškir na krstima…
… đardin, bašta, vrt, miomirisni cvetni kutak nadomak kamene kuće ispod čijeg krova oduvek traje život. Volim da zamišljam da ga nije prekinuo ni jedan ratni pohod osvajača…
… a onda – brod. JADROLINIJA. Taj naziv nama kontinentalcima u Jugoslaviji, značio je da plovimo Jadranskim morem i da ćemo doploviti na neko od dalmatinskih ostrva, u neki od gradića kamenih kuća, gde ćemo se šćućuriti u blaženom snu pod borovima posle kupanja, dok se more ljeska, uspavljuje šumeći.