Andrea Popov Miletić objavila je novu knjigu “Maja ima kamen” (Tampograf, Novi Sad, 2026). Predstavljena je u novosadskoj knjižari Bulevar Books. Foto: korzoportal
Milan Tripković, Andrea Popov Miletić, Aleksandra Kolar
Andrea Popov Miletić viđena je književnica u okviru tzv. srednje generacije na domaćoj sceni, prevođena, uvrštena u međunarodne antologije, kao autorka koja se hvata u koštac sa raznorodnim temama života sada i ovde, bez pardona. Ne odriče se feminizma.
Naslov romana Maja ima kamen referiše na popularnu dečiju slikovnicu u kojoj je glavni lik devojčica Maja smeštana u razne situacije, tekstom i vedrim ilustracijama. Andrea Popov Miletić vodeći se tim predloškom predstavila je mladu ženu Maju koja je u međuvremenu stekla kamen u bubregu i taj kamen postaje njen drugar, sagovornik sa kojim razmatra segmente svog života – detinjstvo, mladost, prijateljstvo, ljubav, brak, krah braka, odnos sa ocem, opservira mlade koji na music festivalima igraju otuđeni svako u svom ritmu, smeštajući sve u milje liberalnog kapitalizma koji obuhvata pore života i melje nešdedimice. Stoga je ovo roman koji ima i sociološko-romanesknu dimenziju.
Branislav Petrić, „65% rastvor“, 2022.
Kad pomislite da autorka romana Maja ima kamen pada pod nadstrešnicu pesimizma u rečenici Mora da je teško biti čovek, stižete na osunčanu obalu – Ja sam živa, Živa sam iznutra. Uprkos svemu.
O braku u začetku, Andrea Popov Miletić u romanu Maja ima kamen – Bilo je kasno popodne, uskladili smo disanje, kampovali u našem prvom zajedničkom stanu. Ležala sam na njemu i jeli smo istom viljuškom instant nudle koje sam prelila vodom iz kuvala. Bilo je nečega u tome, nekog spokoja i sreće… Pred nama je bila neispričana priča, slatko na jeziku i u grlu, toplo u stomaku.
A zatim obrt – Da. Znaš kako, dok smo izlazili, nas dvoje nismo mnogo razgovarali nasamo. Nismo imali prilike, uvek je oko nas bilo veliko društvo. Odjednom smo nekako ostali sami i Robi je postao ozbiljan čovek zato što smo mi sad u braku i valjda što je mislio da tako treba. Od našeg zajedničkog života napravio je obavezu, a ja sam mu dozvolila jer sam kontala da je to normalno. Postali smo moji roditelji u svom braku kao ugovoru o saradnji, u trpljenju, u nemanju ničeg zajedničkog, moji roditelji koji u partnerstvu ‘pomažu jedno drugo’…
Branislav Petrić, “Blato”, 2025.
Andrea Popov Miletić u romanu niže rečenice koje nisu lament nad životom, ona se hvata nebu pod oblake i kazuje da uprkos debelim bankovnim računima IZVESNIH, hladnoći-otuđenosti u 21. veku, nedostatku kada je u detinjstvu podlaktica previše retko bila češkana, počinje nova Majina sezona, kad joj kamen Roko saopštava – Uzmi ovaj čajić protiv kamena u bubregu i zavali se! Počinjemo.
Očekujemo!
Roman Maja ima kamen ima još jednu dimenziju. Ilustracije Sonje Bajić pretvorile su roman u slikovnicu za odrasle.