U Podgrađu Petrovaradinske tvrđave – Gradiću, prvi put obeležen je Svetski dan komšija (28. maj 2021). Foto esej. Korzoportal. Foto kooncept: Kaća Lazukić Ljubinković
U lokalnoj zajednici Podgrađa Petrovaradinske tvrđave – Gradiću, živi oko hiljadu stanovnika. Ovo je sredina koja je posle Drugog svetskog rata bila spavaonica bez ikakvih sadržaja osim kafane „Mala tvrđava“ u kojoj su se decenijama okupljale viđene ličnosti Novog Sada. Nestala je kafana, vreme je donelo promene i nove sadržaje…
… građanske inicijative poput udruženja „Scenatoria“ polako kultivišu društvenu sferu u Gradiću. I tako smo došli do obeležavanja Svetskog dana komšija…
… stanovnica Gradića Zvjezdana Tomašević Josifov otkrila je da je poslednji petak u maju Svetski dan komšija i dala se u akciju na tragu onoga što je počela „Scenatoria“, a to je aktivizam u lokalnoj zajednici – „Volim da je moj dom čist, pa volim da je takva i moja okolina. U ime neformalne grupe građana Inicijativa Gradić uspela sam da u Gradić jednom mesečno novosadska Gradska čistoća besplatno doveze kontejner za kabasti otpad i to je trajalo deset meseci. Organizovali smo i dve akcije čišćenja“…
… Katarina Dajč iz građanske inicijative Scenatoria objašnjava da je „početna ideja projekta aktivizma u lokalnoj zajednici njihova inicijativa iz 2019. da se stanovnici zajednica poveže i da uradi nešto korisno u svojoj sredini. Prethodno smo imali nekoliko istraživanja koja su obuhvatala ne samo Gradić, već zaštićenu zonu Petrovaradinske tvrđave u kojoj su novi i stari Majur, i Ribnjak. U svim anketama građani naglašavaju da je nedopustivo zapuštena infrastuktura, da nedostaju osnovni elemeniti za održavanje čistoće javnih prostora poput korpi za otpatke. Istovremeno, žele više kulturnih sadržaja“…
O Gradiću iz literarnog ugla: “…Rekla je da je tu u njenom kraju, zapravo u njenoj ulici – Štrosmajerovoj kultna kafana, nekad i knjižara koju je u „Kiši i hartiji“ opevao njen omiljeni pisac Vladimir Tasić. Rekao sam joj „Dajjj, Vladimir Tasić?!! Baš sam ovih dana pomislio da roknem negde grafit – Tasiću napiši nešto novo – u potpisu Novi Sad!“… Mia je čučnula i rekla da mora da piški pa možemo zajedno do Dublin-a. Spustili smo se u hladan podrum gde je za šankom stajao gari kakve viđaš u Skorsezeovim filmovima, znači eighties zurka ni kratka ni dugačka, bez repića ali sa zulufima u kocku. Nosio je belu košulju zadignutih rukava upasanu u levare, na nogama Dylan Dog cipele takozvane spenserice. Ponudio nam je domaće craft pivo koje ovde stigne s vremena na vreme… Kada smo izašli napolje bilo je svežije jer se kiša po Gradiću upravo izlila… (Boris Malinović: Podgrađe Petrovaradinske tvrđave – Gradić utopija)
PROČITAJTE I:gradic-prostor-ponovo-otvara-vrata/, gradic-primopredaja-rodne-kuca-bana-jelacica /, foto-esej-gradic-java-kao-san/, dogadjaj-u-fokusu-gradjanska-inicijativa-mreza-komsija-u-gradicu/, tekst-u-fokusu-suburbium-obasjava-petrovaradinski-gradic/, petrovaradinska-tvrdjava-okom-stranca/