Spuštena je zavesa 71. Sterijinog pozorja, uručene su prestižne Sterijine nagrade. Šta se krije iza spuštene zavese? O tome direktor Sterijinog pozorja Miroslav Radonjić razgovara sa Bojanom Karavidić. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Miroslav Radonjić
Teatrolog Miroslav Radonjić petnaest godina je direktor Sterijinog pozorja, prethodno je šest godina bio pomoćnik direktora, sve vreme zalažući se za dijalog i toleranciju – Uz Sterijino pozorje sam od 1996. godine kada sam počeo da govorim na Okruglom stolu kritike, sarađivao sam u njegovom Biltenu, bio u redakciji Scene. Moderirao sam razgovore na mnogim pozorišnim festivalima, bio član žirija. Magistrirao sam na Steriji i… došao u Pozorje. Uvek sam imao poštovanje prema ovoj instituciji. Na zatvaranju 71. Sterijinog pozorja rekao sam da je ono upisano u genetski kod naše kulture ne samo pozorišne, već kulture, umetnosti uopšte. Stoga svi treba da se potrudimo da ga zaštitimo, jer su to trajne vrednosti koje imamo, koje nas promovišu u najboljems svetlu. Sterijino pozorje je relevantno kod nas, na evropskom prostoru, a pogotovo na prostoru bivše Jugoslavije, jer je prvih četrdesetak godina provelo u toj zemlji i bio najreprezentativniji pozorišni festival, ali i instutucija koja ima raznoliku delatnost. I dan danas mnogim pozorištima iz regiona stalo je da dođu u Novi Sad.
Kako komentariše ukidanje sredstava za Šekspir festival koji je osnovao Nikita Milivojević, kako na smanjena sredstva za 71. Sterijino pozorje što je uticalo na skraćivanje festivalskih programa. Na oba festivala, prošle godine vidna je bila podrška studentskim protestima – Reakcija vlasti na ono što se dešava u pozorištima u našoj kulturi i umetnosti, na festivalima je ponekad oštra, neodmerena, po meni nepromišljena. Ali to nije izum ovog vremena, događalo se tokom dva ipo milenijuma, vidljivo je poslednjih petnaestak godina na našim prostorima, jer živimu u vremenu povećanih tenzija, ostrašćenosti. Bojim se da to nikome neće doneti dobro. Mislim da svi treba da se zamislimo, šta je vredno da se sačuva. Godinama su u ovaj festival životnu energiju ulagale hiljade i hiljade umetnika, književnika, pozorišnih stvaralaca. Moramo da poštujemo to što su grandioznu ideju 1956. godine sproveli u delo i da čuvamo ono što imamo, da budućim generacijama ostavimo ono čime će se ponositi. Naravno da svi treba da se borimo da živimo u što bolje svetu, plemenitijem, ravnopravnijem, svetu koji podrazumeva slobodu mišljenja, govora, svih vrsta umetničkih sloboda. Možda je to utopija, ali tome treba težiti.
Miroslav Radonjić insistira da Sterijino pozorje treba da bude mesto dijaloga i tolerancije – Podrazumevam da ovde treba da dođu ljudi različitih mišljenja, ideja, na kraju krajeva i drugačije političke/ideološke orijentacije. Ali pre svega da to bude mesto promovisanja vrednih umetničkih ostvarenja uz dijalog, razmenu i sučeljavanje mišljenja, jer iz svega na kraju krajeva može da iznikne nešto bolje. Umetničke slobode se podrazumevaju i Ustavom su zagarantovane u svakoj uređenoj zemlji.
Senku nad 71. Sterijinom pozorju nadvilo je prisustvo policijske patrole (dvojica) dok su posle ponoći, novinari i malobrojna publika očekivali saopštenje žirija u gornjem foajeu, što je uobičajeno. Miroslav Radonjić koji tada nije bio prisutan, pojašnjava da je policija uvek obaveštavana o Pozorju, “oni obavljaju rutinske kontrole uvek u donjem foaeju u saradnji sa obezbeđenjem Srpskog narodnog pozorišta. Zašto su se popeli u gornji foaje ne znam, ali reakcija nekih osoba je bila suviše oštra. Kada su tenzije ogromne, kada je naše društvo u ozbiljnoj krizi, sve se podiže na enti stepen. Žao mi je što se tome pridaje značaj, a ne sadržajima koje smo imali”, kaže.
Prethodno 70. Sterijino pozorje upamćeno je po podignutim indeksima kao podrška studentskim protestima. Kakav je vaš stav o tome? – Ne vidim da je bilo smisla u dizanja transparenata na kraju predstava. Mislim da pozorište kao hram umetnosti treba da bude iznad dnevne politike, ali naravno da u okviru pozorišne predstave može da se iskaže kritičko mišljenje. To su radili Sterija, Nušić, Aleksandar Popović, Dušan Kovačević i drugi. Možda je bolje da to rade izvan pozorišne kuće, jer pozorište prema mom mišljenju treba da bude iznad svega. Trudio sam se protekle dvadesetjedne godine da Pozorje sačuva dostojanstvo, integritet, ugled, Ova institucija traje sedamdeset godina i svašta smo preživeli – izraziti jugoslovesni karakter Pozorja se promenio kad se raspala zemlja devedesetih, opstali smo za vreme NATO agresije, pa korone kada se pomerilo održavanje Pozorja. U svim tim periodima trudili smo se da sačuvamo dostojanstvo svih koji u ustanovi Sterijinog pozorja rade tokom godine.
Sterijino pozorje nije samo pozorišni festival. Tokom godine njegov tim i saradnici bave se mnogim delatnostima, podjednako važnim. Miroslav Radonjić niže – Izdvajam izdavačku delatnosti i najvažniji pozorišni časopis na ovim prostorima Scenu koji izlazi od 1965, zatim knjige iz oblasti istorije/teorije pozorišta, dramaturgije, teatroligije, pozorišne kritike. Poslednjih dvadesetak godina objavili smo oko sedamdeset knjiga iz tih oblasti. U naš Centar za pozorišnu dokumentaiju stižu podaci iz naših pozorišta, muzeja, visokih pozorišnih škola što objavljujemo u Godišnjaku pozorišta Srbije. Imamo zbirku pozorišnog plakata, fotografija, snimke dramskih predstava, tu su rukopisi dramskih dela… Organizujemo Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa kao najstariji u svetu koji se odigrava od sedamdesete godine uz podršku Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara. Pre dvadeset godina ustanovljen je Konkurs za domaći dramski tekst što jeste naša primarna misija, da afirmišemo domaći dramski tekst.
Miroslav Radonjić je prisutan kao selektor, u mnogim žirijima pozorišnih festivala u regionu. O svojim korenima i pozorištu danas – Imam sreću da je moj posao postao ono što mi je bio hobi. Bavio sam se amaterskim pozorištem u srednjoškolskim danima. Pravio predstave u rodnom Prnjavoru, posle u Novom Sadu u amaterskom pozorištu. Pozorište me je uvek privlačilo kao umetnost, ali i književnost na kojoj sam doktorirao. U ovih skoro četvrt veka bio sam kao selektor ili član žirija na brojnim pozorišnim festivalima od Kranja do Prilepa. Pratim pozorišnu produkciju pre svega na prostoru nekadašnje Jugoslavije i uočavam da se pozorište danas prilagođava novom vremenu, generacijama koje vole dajdžest varijantu. Uprkos tome, pozorište je još uvek najkompleksnija umetnost koja obuhvata književnost, muziku, glumu, režiju i pritom je jedinstvena jer se sve odigrava u datom momentu, pruža mogućnostt da u trenutku emotivno proživljavamo ono što se događa na sceni. Vidim da pozorište ima publiku uprkos svemu, vidim redove u Somboru, Banja Luci, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu, vidim da mlađe generacije sagledavaju lepotu pozorišne umetnosti. Pozorište ne može da menja svet, ali svi mi koji smo deo pozorišne umetnosti, oni koji stvaraju i oni koji gledaju, mogu da utiču da taj mikro svet postane bolje mesto.
U završnoj reči na zatvaranju 71. Sterijinog pozorja Miroslav Radonjić najavio je da će se naredno Pozorje održati u istom terminu od 26. maja do 3. juna. “Mislim da pitanje da li će Pozorja biti ne treba postavljati ni hipotetički. Ubeđen sam da će biti bar dve mudre glave koje će reći – Sterijino pozorje mora da se održi.”