U novosadskoj Galeriji Prometej otvorena je izložba brojnih radova keramičarke Ane Popov „Od terakote, rakua, majolike do kamenine“. Foto: korzoportal
Ana Popov – „Izložba je otvorena!“
Rečima – „Izložba je otvorena“ Ana Popov, verovatno naša najstarija keramičarka (90 godina) oglasila je da su njeni radovi nastajali tokom decenija, narednih desetak dana pred očima javnosti. Da su u pitanju brojni radovi nagoveštava i naslov izložbe Od terakote, rakua, majolike do kamenine. Izložene su minijature (ribe, ptice, kornjače…), svetleća tela, umetnički oblikovani veliki tanjiri i činije.
Ana Popov o svojoj keramici za korzoportal – Ima keramičara koji bi hteli da su vajari i da njihovi predmeti nemaju veze sa upotrebom, a likovnjaci misle da smo mi na neki način dizajneri i da treba da budemo funkcionalni. A ja baš to volim, mislim da je to suština mog rada što nekoga mogu da obradujem i što će neko u moju činiju staviti trešnje ili jabuke, ili u vazicu cvet.
U ime Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajnera o radu Ane Popov govorio je Zdravko Rajčetić – Okružen radovima Ane Popov čini mi se kao da sam u Toskani, osećam optimizam i zadovoljstvo. Ona je naša dugogodišnja članica, stvarali smo Udruženje zajedno. Ona je svoj umetnički put gradila od kada je diplomirala na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu 1964. godine i ubrzo se potpuno posvetila keramici kao umetničkoj disciplini kada se ona odvaja od umetničkog zanatstva i zanatstva uopšte. Gradila je autonomoju keramike kao samostalne discipline u okviru likovnih, a pre svega primenjenih umetnosti.
O poetici Ane Popov – Kreće se od figuracije koja je suptilna, do apstrakcije, ali je to uvek njen prepoznatljiv, filigranski, ženstveni rukopis koji na momente postaje mužjački što nekad postiže u procesu glaziranja, a neki put i svojom energijom koju oseti u datom trenutku. Nikada se ne ponavlja, ona luta, traži sebe i pronalazi se.
Do danas, uoči devedesetog rođendana Ana Popov ne odustaje od odlaska u svoj atelje, „noćas sam izvadila jedan rad iz peći. Kupila sam neke sprave koje mi pomažu u glaziranju, iako mi teško da ih držim. Složena je keramika, dugačak je proces njenog nastajanja. Sada volim da pravim minijature“, kaže nam dva dana uoči otvaranja izložbe.
Rado se seća profesorke, vajarke Radmile Graovac koja je bila na predmetu Keramika – Obožavala sam je, mislim da je i ona mene. Dobila sam desetku iz njenog predmeta, ‘ti ni ne znaš kako je to dobro’ rekla mi je. A ja sam nekako mislila da nisam zaslužila tako visoku ocenu. Neke od mojih prvih radova čuvam do danas.
Ana Popov voli da se anegdotski osvrće na svoj životni put umetnice, epizode. Kada je pre nekoliko godina slomila rame nije mogla da radi, „bolje da sam slomila nogu“, žalila se.
Uoči pripreme izložbe Od terakote, rakua, majolike do kamenine imala je mnoge dileme koje radove da odabere, „pa da se od šume ne vidi drvo“. No, krajnji proizvod, odnosno izložba, bio je vrhunski, uz prateću vedrine umetnice keramike Ane Popov koja nas je za trenutak odvela u jedan vedar, šareni, bolji svet.