U Savremenoj galeriji Subotica otvorena je izložba „Ja volim i umetnost drugih. Kolekcija Selmana Trtovca“ (4. jul 2026). „Predstavljeni su radovi različitih medija, poetika i senzibiliteta. Ono što ih povezuje nije stil, tehnika ili tržišna vrednost, već ljubav prema umetnosti i životne priče koje su ih dovele do mene“, kaže umetnik, kolekcionar Selman Trtovac: Foto: lična arhiva S.T.
Selman Trtovac, istaknuti umetnik u regionu, svoju kolekciju stvarao je kroz susrete i odnose sa umetnicima čiji su ga radovi podsticali na dijalog, razumevanje i dublje promišljanje umetnosti. Njegova kolekcija zasnovana je na jednostavnom, ali suštinski transformativnom principu – ljubavi prema umetnosti koju stvaraju drugi. U ovoj nesvakidašnjoj kolekciji zastupljeni su radovi: Milana Blanuše, Slavka Bogdanovića, Jozefa Bojsa, Jusufa Hadžifejzovića, Sanje Latinović, Betine Majer, Marine Marković, Vlade Marteka, Radenka Milaka, Zorice Milisavljević, Slobodana Ere Milivojevića, Dragoljuba Raše Todosijevića…
Na pitanje korzoportala koja je poveznica umetnica i umetnika u njegovom kustoskom izboru, odnosno kolekciji, koju poruku šalje publici u vremenu mržnje, netrpeljivosti na početku 21. veka, Selman Trtovac odgovorio je – Poveznica u radovima koje volim i koje sam izložio jeste empatija, prepoznavanje, dijalog, duboko razumevanje onog drugog. Iz svega toga proizilazi ljubav prema umetnosti drugog. To je upravo ono što nam treba u ovom vremenu ekstremne hipokrizije, treba nam nešto sasvim suprotno od onog što svakog dana vidimo u medijima, potrebna nam je vrlina, čovečnost, toplina, empatija, solidarnost, zajedničko mišljenje, podrška. To je ono što umetnost najbolje može da pokaže. Publika to jako dobro oseća, prepoznaje i reaguje.
A kako je sve počelo? Piše Selman Trtovac
Još 1994. godine, tokom studija na Akademiji umetnosti u Dizeldorfu, naš profesor Klaus Rinke predložio je da na tradicionalnoj studentskoj izložbi Rundgang ne izložimo sopstvene radove, već dela umetnika koje volimo. Umesto da pokažemo ono na čemu smo radili čitave godine, trebalo je da razmislimo čiju umetnost istinski volimo i zašto, ne radove prijatelja ili kolega, već umetnika koji su kroz vreme izgradili snažan i prepoznatljiv izraz na međunarodnoj sceni.Ta mentalna vežba imala je dva cilja: da nas odvoji od sopstvenog samoljublja i da nas nauči da umetnost posmatramo kroz ljubav, ali i da nam otvori sasvim novu perspektivu o tome šta umetnost jeste.
Moj izbor bio je rad Janisa Kunelisa, ključne figure pokreta Arte Povere, čija je rekonstrukcija predstavljena na izložbi Ja volim i umetnost drugih u Subotici. Za taj rad me veže jedno posebno iskustvo.Sećam se dana kada sam stao u red ispred njegove klase, baš u trenutku kada je Kunelis prvi put došao u Dizeldorf da formira sopstvenu klasu. Ispred mene je bilo nekoliko mladih umetnika sa mapama, željnih da mu pokažu svoje radove. Kada je došao moj red, pokazao sam mu crteže, objekte, fotografije. Pošto nije govorio ni nemački, ni engleski, imao je prevodioca koji mu je sve prenosio na italijanski.Nakon što je pogledao moje radove, rekao je da želi da me primi u klasu. Odgovorio sam da i ja želim, ali da to nije primarni razlog mog dolaska. Ozbiljno me upitao zašto sam došao, a ja sam mu objasnio koncept, da je razlog ljubav prema njegovom radu. Nasmešio se i pitao me koji rad želim. Onaj koji sam izabrao nije bio dostupan, jer se nalazio u kolekciji doktora Špeka u Kelnu. Zato je Kunelis napravio novi rad za mene, uz pomoć svog asistenta i nas studenata, i postavio ga na Rundgangu 1994. godine. Taj događaj je bio toliko moćan i važan za mene da sam Kunelisa doživljavao kao prijatelja i taj događaj je predstavljao važnu lekciju o umetnosti, pa me taj princip prati čitav život, postavši jedna od pokretačkih sila mog umetničkog mišljenja. Tokom godina sam prikupio veliki broj radova koje volim, neke sam dobio na poklon, neke trampom, a mali deo sam kupio.
Savremena galerija Subotica, otvaranje izložbe
Na izložbi Ja volim i umetnost drugih u Subotici predstavljeni su radovi različitih medija, poetika i senzibiliteta. Ono što ih povezuje nije stil, tehnika ili tržišna vrednost, već ljubav prema umetnosti i životne priče koje su ih dovele do mene. Svaki rad nosi trag odnosa između dva ili dvoje umetnika.Ovi radovi ne čine kolekciju u klasičnom smislu, kakvu prave kolekcionari kupujući, trgujući ili investirajući. Ovde je uvek reč o odnosu između dva ili dvoje umetnika, reč je o dijalogu, o susretu, o poverenju i prepoznavanju.
Upravo taj dijalog čini ovu seriju radova posebnom. Ona nije zatvorena kolekcija, već otvoren prostor za zajedničko razmišljanje i razgovor o umetnosti. To je ono što umetnost čini živom: ne objekti sami po sebi, već odnosi koje stvaraju.
Selman Trtovac izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi zastupljeni su u javnim i privatnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.
Izložba Ja volim i umetnost drugih u Savremenoj galeriji Subotica može se pogledati do 8. avgusta.