Povodom Dana planete Zemlje 22. aprila 2018. korzoportal podseća na tekst o dvotočaškušu – biciklu. Udahnuti vazduh i krenuti biciklom ili peške trasama nekadašnjih pruga. Otkrijte Zelene staze Srbije! Piše/Foto: Aleksandar Stanojlović
Završen je projekat Zelene staze Srbije. Koncept zelenih trasa kuda su nekada išli vozovi je decenijski poznat u Evropi i svetu i podrazumeva njihovo korišćenje za formiranje staza za turiste i rekreativce, pešake, bicikliste, nordijske skijaše ili za one koji jašu konje. Ponegde se obnavljaju i ponovo koriste i atraktivni delovi starih pruga na kojima se uvode turistički vozovi. Često se i na još uvek sačuvanim šinama koriste posebna vozila koja se kreću prugama uz pogon pedalama, a napuštene železničke stanice postaju privlačna mesta za odmor.
Širom Evrope, biciklisti i pešaci uveliko koriste hiljade kilometara staza kojima je u prošlosti išao voz. Usponi i krivine koji su projektovani za voz su znatno blaži od drumskih, a nakod ukidanja pruga i vađenja koloseka, vožnja biciklima postaje laka i lepa, naročito u predelima gde se voz nekada probijao dolinama reka između planina. Posebno su atraktivni mostovi, tuneli, useci, nasipi i objekti železničkih stanica, koji su prenamenjeni za ciklo-turističku ulogu, kao mali hosteli, restorani, info-punktovi i servisi za bicikle.
Viadukt na Parenzani
Dok država razvija saobraćajne i infrastrukturne koridore, otvorila se inicijativa za formiranje još jednog koji bi bio značajan kapacitet za ciklo-turiste u tranzitu i dopuna postojećim EuroVelo koridorima, ali i lep rekreativni sadržaj za građane da prošetaju ili odpedalaju do prirode, u blizini mesta gde žive. Idealan vid obnove napuštenih železničkih trasa je vraćanje originalne namene, postavljanje pragova, šina i ponovo uspostavljanje železničkog saobraćaja. Međutim, za vraćanje redovne železnice ne postoji realna potreba ni komercijalna osnova. Ponegde se pojavi inicijativa za uspostavljanje železnice u turističke svrhe, kao na primeru Šarganske osmice. Ostale trase su dobrim delom napuštene i zaboravljene. U Srbiji postoji oko 1.300 kilometara ovakvih trasa, jedan deo njih je pretvoren u gradske ulice i bulevare, a veći deo je neiskorišćen. Uz relativno malo ulaganja, zelene staze bi mogle da postanu pogodne za pešačenje, biciklizam, jahanje konja, nordijsko skijanje i ostale vidove nemotorizovanog saobraćaja. Možda je najbolji primer Šetalište Pet Danica u Herceg Novom. Nekadašnja pruga Uskoplje-Zelenika je nakon ukidanja pretvorena u poznato šetališe uz more koje povezuje Igalo, Herceg-Novi i Meljine.
Napuštena železnička stanica u Aranđelovcu čeka…
Srbija se pridružuje evropskim zemljama koje imaju tradiciju ovakve turističke ponude i rekreativnog programa. Društvo ljubitelja biciklizma Jugocikling kampanja pokrenulo je projekat Mogućnost transformisanja napuštenih pruga u Srbiji u zelene staze (podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture). Ovaj saobraćajni, ekološki i turistički projekat obuhvata istraživanje, lociranje i mapiranje svih trasa napuštenih pruga, izbor konkretnih deonica za koje se predlaže pretvaranje u zelene staze i animiranje loklanih zajednica da reaktiviraju napuštene objekte železničkih stanica i trasa. Najviše su zainteresovane opštine Aranđelovac, Lajkovac, Irig, Priboj, Užice, Sombor i Rakovica i prvi pilot projekti će se uraditi za njih.U sklopu programa, štampana je publikacija sa mapom svih trasa u Srbiji, pokrenut web sajt, održana su dva biciklistička festivalska događaja i organizovana završna konferencija u Beogradu.
Publikacija i mapa zelenih staza
Prvi Bajk Fest je održan u Vrdniku 26. septembra 2015. kada je promovisan koncept zelenih staza trasama napuštenih železničkih pruga i inicirana ideja pretvaranja napuštene trase pruge od Rume do Vrdnika u pešačku i biciklističku stazu. Tada se grupa biciklista promotivno provozala biciklima putem od Rume do Vrdnika, ukazujući na opasnost vožnje bicikala regularnim drumom, u uslovima kada paralelno postoji dobro očuvana i potpuno zaboravljena trasa napuštene pruge. Za projekat pretvaranja starih železničkih koridora u zelene su izrazile zainteresovanost Opštine Ruma i Irig. Fruška gora je veoma posećena, sve više biciklista vozi do izletišta i po nacionalnom parku. Uz malo ulaganja lako je izvodljivo aktivne turiste dovesti do ove planine bez korišćenja automobila. Predstavljena je ideja da biciklisti iz Beograda vozom dođu do Rume i dalje trasom nekadašnje pruge do Vrdnika i banje. Na isti način bi Novosađani mogli da se voze sa druge strane Fruške gore, trasom nekadašnje pruge od Sremske Kamenice do Paragova.
Drugi Bajk Fest je održan u Lajkovcu 24. oktobra, tokom kojeg je promovisana ideja pretvaranja napuštene trase ćirine pruge od Lajkovca ka Lazarevcu i ka Ljigu u pešačku i biciklističku stazu. Za ovaj projekat zainteresovala se Opština Lajkovac i zbog toga je druga promocija projekta održana upravo tamo. Zvaničnici Opštine Lajkovac, na čelu sa predsednikom opštine, dočekali su goste iz Beograda na platou ispred zgrade Opštinske uprave. Nakon toga, grupa od stotinak biciklista iz Lajkovca i Beograda se promotivno provozala biciklima do gvozdenog mosta u Ćelijama, gde se okupljenima obratio književnik Radovan Beli Marković, pisac dela Lajkovačka pruga.
Bike Fest u Lajkovcu
Na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu 3. decembra održana je stručna konferencija koju su promovisali književnik Radovan Beli Marković i multimedijalni umetnik Rambo Amadeus. Razgovor sa novinarima moderirala je novinarka Studija B Smiljana Popov. Na konferenciji se govorilo o mogućnostima transformisanja napuštenih železničkih pruga u Srbiji u zelene biciklističke i pešačke staze i železničkih objekata (staničnih zgrada) u turističke, ugostiteljske i kulturne centre. Prezentovana su iskustva nekoliko sličnih projekata iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih evropskih zemalja. Na konferenciji su prikazane prezentacije Mercedes Munjoz, predsednice Evropske asocijacije zelenih staza (European Greeways Assotiation) i trojnog autorskog tima projekta: Slobodan Rosić je govorio o istorijatu nastanka i gašenja pruga, Mirko Radovanac je prezentovao projekat Jugocikling kampanje, a Aleksandar Stanojlović se fokusirao na mrežu zelenih staza na trasama napuštenih pruga. Boro Marić i Tihomir Dakić informisali su o ovakvim aktivnostima u Bosni i Hercegovini.
Učesnici Press konferencije na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu
Prvu prezentaciju ideje Zelene staze Srbije, Jugocikling kampanja je predstavila na konferenciji Reke i industrijsko nasleđe 2007 u Beogradu, zatim na Međunarodnoj konferenciji: Industrijsko nasleđe u funkciji stvaranja novih kreativnih prostora i održivog kulturno-ekonomskog razvoja 2015. u Novom Sadu.
Od inicijative do realizacije je dug put, a stanje na terenu daleko od kakvog bismo voleli da bude. Proces ukidanja pruga je direktno vezan sa propadanjem privrede, te je vraćanje pruga na stare trase teško zamislivo. Stoga su alternativni predlozi, poput ove ideje da se železničke trase koriste za zelene staze izuzetno korisne, jer je najbolji način održavanja svih komunalnih, saobraćajnih i drugih sistema aktivno i redovno korišćenje. U Vojvodini postoje kilometri trasa ukinutih pruga, na kojima su sačuvani koloseci sada zarasli u korov. Uz mala ulaganja moguće je uspostaviti novi, atraktivan sadržaj šinocikla, ili bike-raila – otvorenog bicikla na šinama koji je popularan u razvijenim državama poput Francuske, SAD i Južne Koreje, posebno uz izletišta ili zaštićena prirodna područja kao na pruzi Vladimirovac-Mramorak, u zoni Deliblatske peščare ili na deonici između Sombora i Apatina.
Najatraktivniji delovi ipak se nalaze u planinskim delovima centralne Srbije, oko Zaječara, Ćuprije, Dimitrovgrada, Čačka. Deonica od Užica prema bosanskoj granici je sa pravom proglašena jednom od najlepših trasa u Evropi. Na delu trase od Šargana do Višegrada vraćene su šine za potrebe turističkih vožnji. Ova trasa dalje nastavlja ćirinom prugom ka Sarajevu, Mostaru, Dubrovniku i Herceg Novom. Povezuje narode koji su do juče ratovali i gradove koji su stradali u poslednjem ratu. Zato je izuzetno značajna inicijativa povezivanja Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore ovim alternativnim saobraćajnim koridorom, čiji su korisnici rekreativci, ciklo-turisti, materijalno dobrostojeći, aktivni fini ljudi širokih pogleda na svet, rasterećeni od verskih i nacionalnih podela i ljubitelji tehničkog nasleđa.
PROČITAJTE I: bike-fest-ruma-vrdnik, uzice-pruga-uskog-koloseka-postala-zelena-staza, izlozba-banatska-mala-pruga, green-fest-korak-ispred