Narodni muzej Pančevo obeležava jubilej 220 godina zanatstva u ovom gradu reprezentativnom izložbom u svojoj nedavno obnovljenoj Svečanoj sali. Najvredniji eksponat je okovano stablo – preuzeti simbol iz nemačke tradicije uz koje se kalfa proglašavo za majstora.
Izložba 220 godina zanatstva u Svečanoj sali Narodnog muzeja Pančevo
Autorka izložbe Aleksandra Jakovljević, kustos-etnolog pančevačkog muzeja, za ovu prigodu je odabrala najvažnije predmete koji se odnose na istoriju zanatstva u gradu. Iako je zbirka etnološka, celokupan utisak je izrazito građanski. Pančevo je tokom 19. veka doživelo ekspanziju zanatstva, koje je velikoj meri bilo okosnica privrednih aktivnosti u gradu. Do nedavno su na ulaznim raskršćima u grad stajali bilbordi, na kojima je pisalo Dobrodošli u Pančevo, grad piva i starih zanata. Zanatlije su služile vojnicima u službi Vojne granice, trgovcima u gradu i paorima iz Gornje varoši i okolnih sela. Njihova aktivnost se vremenom proširila, da bi dolaskom industrije kapital znanja i veština vrednih zanatlija polako počeo da se preliva u industrijske pogone. Idealna mera za grad je bilo vreme kada su zanatstvo, industrija i poljoprivreda ravnomerno učestvovali u privrednom usponu grada. Međutim, zanatstvo nestaje razvojem industrije, da bi danas postojalo na nivou nekoliko zanatskih esnafa za čijim uslugama još uvek postoji potreba. Muzejske izložbe stoga neguju sentiment prema starim vremenima, ali mnogo više od toga, otvaraju bitna pitanja konteksta čoveka u datom vremenu: ako je u 19. veku okosnica građanske privrede bilo zanatstvo, ako je u 20. veku to bila industrija, šta je motor današnjeg razvoja društva? Uostalom, nije propalo samo zanatstvo, propala je i industrija, pa ni sami ne znamo od koje privredne grane danas živi Srbija.
Rekonstrukcija Svečane sale i montaža postavke izložbe
Izložba o zanatstvu je i odgovor Narodnog muzeja u Pančevu na ovogodišnju temu Dana evropske baštine: Stari i tradicionalni zanati – održanje i očuvanje. Priređena je u Svečanoj sali Magistrata čija je restauracija i konzervacija nedavno završena i bljesnula je starim sjajem posle niza decenija bezornamentalne bezličnosti.
Postavka o zanatstvu u novom prostoru bila je događaj za sve Pančevce, bilo kroz novi doživljaj najlepše dvorane u gradu, dodir sa izloženim predmetima i propratnu postavku na poliuretanskim panoima. Uprava Muzeja je tom prigodom angažovala arhitektu za projekat postavke, a odličan katalog je dizajnirao Željko Rajačić. Nemogućnost kačenja predmeta i tabli na renovirane zidove i tavanicu je bio pravi izazov za postavku i zato su svi muzejski predmeti i prateći elementi postavke komponovani na podu. Osam tela oblika kvadra, visine 200 cm su sačinjena od 32 table od poliuretanske pene na koje su odštampani tekstovi i fotografije o pojedinim zanatima. Ova tela prate osnovnu arhitektoniku Svečane sale i istovremeno formiraju zidove 12 zanatskih radnji u isto toliko polja. Posetilac izložbe tako prolazi iz jedne zanatske radnje u drugu, gleda originalne alatke i predmete zanatlija, a sa tabli čita informacije o tom zanatu. U pet radnji ih dočekuje figura zanatlije, takođe štampana na peni i obrezana po konturi. To su figure nekadašnjih zanatlija Pančevaca, skenirane sa fotografija iz muzejskih fondova. Eto spoja prošlosti i sadašnjosti – u Muzeju je sačuvana Singer šivaća mašina, a nalazi se na fotografiji koja je skenirana i izložena uz fotografiju krojačice pored svoje mašine. Tako su ona i njena singerica ponovo zajedno čitav vek kasnije. Takođe je sačuvana i bačvarska klupa, koja se može videti na fotografiji iz bačvarske radionice, zajedno sa svojim nekadašnjim vlasnikom. Izložena je i figura majstora bačvara, koji pozdravlja posetioce u svojoj bačvarskoj radnji praveći burad i bačve upravo na svojoj originalnoj bačvarskoj klupi.
U centralnom polju je postavljeno okovano stablo, najznačajniji izloženi predmet i jedan od najvažnijih predmeta u Muzeju. Svaki kalfa je morao da dokazuje majstorsko umeće pred komisijom, braneći remek – svoj majstorski rad. Nakon toga je pred gradskim čelnicima udario klin u okovano stablo, čime bi i zvanično postao majstor. Okovano stablo je deo nemačke tradicije, a sačuvano je tek nekoliko sličnih u Austriji i Češkoj. Najpoznatije okovano stablo se nalazi u Beču, iza stakla na uglu Kertnerštrase i Grabena.
Okovano stablo u središtu izložbene dvorane
Na udarnim mestima su okačene tri zastave ribarskog esnafa, gostioničarskog esnafa i zanatska zastava sa izvezenim načelom zanat je zlatan… Zastave su sa dva lica, jedno je na srpskom, drugo na nemačkom jeziku što govori o višenacionalnoj tradiciji u gradu i poštovanju zajedničkog esnafa, bez obzira na etničku pripadnost. Tri centralna polja su posvećena opštoj predstavi zanatstva u Pančevu. Tu su i esnafska kasa – lada, priče o zanatskim slavama, pravilima, prezimenima koja vode poreklo od zanatlija i posebno polje koje objašnjava odumiranje zanatstva.
U Katalogu izložbe piše da eksponati etnološke zbirke Narodnog muzeja Pančevo predstavljaju polaznu osnovu u proučavanju starih zanata koju karakterišu tradicionalna narodna znanja kao odraz društveno-istorijskih prilika i viševekovne tradicije narodnog života na selu i u gradu. Upotreba tradicionalne tehnologije, veštine i znanja vezana za zanate, deo su nematerijalne kulturne baštine koja se prenosi s generacije na generaciju i pruža osećanje identiteta i kontinuiteta kulturnih i civilizacijskih prožimanja u prošlosti. Ova misao je posebno značajna zbog činjenice da tradicionalni zanati danas uglavnom iščezavaju, a najviše zbog nepostojanja tržišta za njihove proizvode.
Aleksandar Stanojlović
PROČITAJTE I: svecana-sala-pancevackog-muzeja, dani-vajferta, kultura-secanja