U Projektu „Nepokretno nasleđe u Srbiji“ koji traje do kraja 2016.Velikobečkerečka štedionica, kulturno dobro od velikog značaja u centru Zrenjanina, tema je analize Bojana Kojičića. Zgrada čija obnova je počela nalazi se na Trgu dr Zorana Đinđića broj. 1, u kulturno – istorijskoj celini starog jezgra grada.
Velikobečkerečka štedionica posle obnove
Istorija zdanja i arhitektura
Velikobečkerečka trgovačka familija Frajnd,početkom sedamdesetih godina 19.veka, podigla je jednospratnu zgradu na Elizabetinom trgu, u kojoj se u prizemlju nalazilapoznata gradska kafana ,,Kruna”, a na spratu hotel. Vеlikоbеčkеrеčku štеdiоnicu (Gross-Becskereker Sparkassa) је 1872. gоdinе, osnovala grupa uglednih privrednika i zemljoposednika iz Velikog Bečkereka i okoline, zajedno sa još nekolicinom ulagača iz Budimpešte, a jedan od osnivača je bila jevrejska porodica Frajnd. Nе znа sе gdе је bilо prvо, privrеmеnо sеdištе оvе bаnkе, аli је izvеsnо dа је 1890.gоdinе Vеlikоbеčkеrеčkа štеdiоnicа оtkupilа оd firmе „Frајnd“ hоtеl „Krunu“ za 48 000 forinti i na spratu smеstitila svоје prоstоriје. Sеm tоgа, sudеći prеmа оnоvrеmеnim nоvinskim nаtpisimа, štеdiоnicа је rеnоvirаlа hоtеl, а zgrаdu оprеmilа vоdоvоdnim i еlеktrо-instаlаciјаmа. Izvеsnо је dа је tоm prilikоm i uličnа fаsаdа оvоg оbјеktа dоbilа dаnаšnji izglеd.Na žalost, nedostaje više podataka o samoj građevini, preciznom datumu njene izgradnje, odnosno rekonstrukcije, aliio projektantu, čije ime i dalje ostaje nepoznato.
Velikobečkerečka štedionica je masivna jednospratna građevina postavljena na regulacionoj liniji trga koja po obodu parcele ima četiri krila koja formiraju zatvoreno unutrašnje dvorište – atrijum. Ova građevina ima znatnu arhitektonsku i stilsku vrednost, što se najslikovitije odražava u njenoj reljefnoj plastici. Ulična fasada je osmišljena u neorenesansnom duhu i bogata je fasadnom plastikom.Projektovana je strogo simetrično u odnosu na centralno postavljenu osu. Ima naglašen centralnim rizalit i dvamanje izraženabočna rizalita.Iznad prozorskih otvora se smenjuju trougaoni i segmentno lučni frontoni. Lokacija zgrade je bila vrlo atraktivna i dobro saglediva iz više pravaca kretanja, naročito kada joj se prilazi sa Velikog železnog mosta koji je srušen 1969. godine. Izgradnjom Vojvođanske banke i podizanjem platoa ispred (zbog nerealizovanog podzemnog prolaza), zgrada je izgubila na urbanističkom značaju i reprezentativnosti koju je ranije imala dok je prostor ispred činio stari trg.Time je devastiran ovaj ambijentalni prostor a zgradi štedionice oduzet urbanistički značaj koju je nekad posedovala.
Velikobečkerečka štedionica pre obnove
Stanje građevine pre konzervatorsko-restauratorskih radova
Zbog višedecenijskog neodržavanja, zgrada se nalazila u veoma lošem i zapuštenom stanju.Zdanje, u kojem se nekad nalazio poznati gradski restoran, hotel i štedionica, tokom decenija pre i posle rata, služilo je za razne društvene aktivnosti.Od 2009.godine, na delu sprata uličnog krila smeštene su prostorije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, koji je nakon nekoliko selidbi, konačno pronašao adekvatan prostor.Međutim, bar četvrt veka objekat nije temeljno saniran, ali ni prilagođen savremenim potrebama korisnika – u dvorišnim krilima su postojala svega dva zajednička sanitarna čvora na spratu, dok su mnogi stanovi bez njih. Jedan deo stambenog i poslovnog prostora je u privatnoj, a veći deo je u državnoj svojini. U državnim stanovima su živeli ljudi sa margina društva, a jedan deo prostora je prazan, bez namene.
Iako je građevina utvrđena za spomenik kulture još 1972, odnosno za spomenik kulture od velikog znaćaja za Republiku Srbiju 1991. godine, poslednjih nekoliko decenija su vršene invazivne adaptacije od strane više stanara i korisnika i to uglavnom bez konsultacija sa službom zaštite. Sve te građevinske intervencije su oštetile konstruktivnu stabilnost i uzrokovale urušavanje međuspratne i tavanske konstrukcije desnog dela uličnog krila u avgustu 2014.
Devastacija ulične fasade
Nakon Drugog svetskog rata, odnos komunističkih vlasti prema prošlosti preslikao se i na odnos društva prema graditeljskom nasleđu Zrenjanina, kao odrazu te prošlosti u prostoru. Iako je zgrada segmentarno obnavljana, u poslednjih pola veka nikad nije primenjen metod konzervacije i restauracije.Vremenom je gubila svoju autentičnost i bogatstvo dekorativne fasadne plastike. Najveće izmene su se dogodilu u prizemlju koje je ,,modernizovano” proširivanjem otvora za potrebe lokala i kafane ,,Tisa”, po kojoj je zgrada postala poznata. Prilikom tih adaptacija, forma prizemlja je potpuno izmenjena a time značajno degradirano formiranjem izloga različitih po dimenzijama i primenjenim materijalima.
Konzervatorsko-restauratorskih radovi 2015 – 2016.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin je izradio konzervatorsko – restauratorski projekat sanacije i rekonstrukcije uličnog krila zgrade, na osnovu kog je Ministarstvo kulture Republike Srbije odobrilo sredstva za njenu obnovu.
U septembru 2015.godine započeli su radovi na rekonstrukciji međuspratne i tavanske konstrukcije, a oktobra konzervatorsko – restauratorski radovi na obnovi krova i fasade uličnog krila.
Pre izrade projektno – tehničke dokumentacije, urađena je istorijsko – arhitektonska analiza zgrade, prikupljena je sva raspoloživa arhivska građa, (stare fotografije, onovremeni novinski članci lokalne štampe i planovi). Nakon izvedenih radova, uličnoj fasadi je vraćen izgled iz 1890.godine,kada je zgrada rekonstruisana, odnosno kada je vlasnik zgrade postala Velikobečkerečka štedionica. Najvredniji izvor podataka predstavlja nekoliko sačuvanih fotografije s početka 20. veka, na kojima se jasno može videti izgled ulične fasade štedionice. To je ujedno bio i najpouzdaniji istorijski izvor, jer originaslni planovi do danasnisu pronađeni.
Informacije o autentičnom izgledu ,,otkrila” je i – zgrada. Naime, nakon uklanjanja više slojeva maltera, uočen je originalan sloj krečnog maltera sa profilacijom. Otkrivene su i dekorativne livene rozete koje su se nalazile u zoni između prizemlja i sprata, a koje su imale funkciju zaštitnih ventilacionih rešetki. Prema očuvanom originalu, izrađene su sve ostale rozete i vraćene na svoje mesto, s tim što sada imaju isključivo dekorativnu funkciju. Obnovljena je celokupna malterska i gipsana plastika, kvaderi u malteru su ponovo izvedeni, a oni na rizalitima su špricani. Svaki detalj je sa pažnjom restauriran.Dotrajala krovna građa je zamenjena novom a krov je pokriven novim biber crepom. Dve limene krovne bandže su ponovo izvedene po uzoru na originale, koji su se nalazili u lošem stanju.
Centralni rizalit
Figurala kompozicija na spratu centralnog rizalita
Centralni rizalit je najraskošnije izveden, bogat jefiguralnim i vegetabilnim ornamentima koji su izvedeni u gipsu i terakoti.Iznad ajnfort prolaza se nalazi bifora koja je uokvirena dekorativnim korintskim stubovima na koje se oslanja presečen fronton sa bistom Merkura u sredini, a u trougaonom frontonu iznad, nalazi se reljef dve ženske figure u sedećem stavu i košnice. Ženske figure i košnica, simboli štednje i marljivosti, bogatstva i blagostanja, često se predstavlja na fasadama zgrada banaka i osiguravajućih društava. Bista Merkura, rimskog boga trgovine (grčki Hermes), predstavlja simboličkog zaštitnika zgrade i delatnosti koja se u njoj obavlja.Međutim, istraživanje je otkrilo da se u periodu pre Prvo svetskog rata, umesto košnice, nalazio grb Austrougarske monarhije. Dve ženske figure su ustvari alegorijske predstave koje čuvaju grb monarhije. Ruke figura, koje su držale predmete svojih atributa, presečene su prilikom uklanjanja grba.Kompletna stolarija je nova, urađena po uzoru na originalnu. Prizemlju je vraćen autentičan izgled. Otvori lokala su ujednačeni u dimenzijama, a u njih je ugrađena nova drvena stolarija izrađena po uzoru na originalnu. Iznad otvora prizemlja vraćeni su ključni kamenovi u formi dekorativnih konzola. Trokrilna ajnfort kapija izrađena po uzoru na originalnu koja je uklonjena pre više decenija.
Planovi za nastavak radova
Za jesen 2016. planira se nastavak radova na obnovi enterijera uličnog krila, koji će obuhvatiti restauraciju ajnfort prolaza, mermernog gazišta i dekorativne ograde dvokrakog stepeništa, kao i adaptacija službenih prostorija Zavoda na spratu. Zavod je izradio i Konzervatorski projekat za obnovu Velikobečkerečke štedionice – Faza B, koji obuhvata dvorišna krila zgrade.
Bojan Kojičić, istoričar umetnosti-konzervator, Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
Projekat „Nepokretno nasleđe u Srbiji“ podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja.
PROČITAJTE I: korzo-portal-novi-projekat, raskosna-arhitektura-ferenc-rajhl, kulturno-naslede-i-urbana-kultura