U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, na uručenju 55. nagrade za najbolji master rad odbranjen na Odseku za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu (21. oktobar 2022), prof. dr Igor Borozan održao je predavanje posvećeno Savi Šumanoviću, čija dela se nalaze u ovoj novosadskoj galeriji. Korzoportal
Da istoričari umetnosti neprekidno istražuju, i kada se laicima čini da je sve otkriveno, potvrđuje podizanje jednog od velova na opusu slikara Save Šumanovića.
Igor Borozan uputio se u istraživanje klasičnog u Šumanovićevom delu uz opasku da su “neretko narativi o Savi Šumanoviću u javnosti vezani za neke stvari koje možda zamagljuju pravu istinu o ovom izuzetnom pojedincu, pa ponekad utonemo u romantičarske priče koje se vezuju za njegovo duševno obolenje, tragičnu, mučeničku smrt od ustaške ruke i njegovu preranu smrt. Sve to ima primese romantičarskog kulta koji je stvoren krajem 18. i početkom 19. veka u kome avangardni pojedinac ulazi na svetsku pozornicu i poput Geteovih junaka sprži samog sebe ili doživi neku naslilnu, tragičnu, preranu smrt. Na prvi pogled sve to postoji u životu Save Šumanovića”.
Uvažavajući materijalne činjenice iz života Save Šumanovića, Igor Borozan ističe nove istraživačke poduhvate istoričara umetnosti “sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, i drugih, koji dekonstruišu Savin život, prikazuju jednog drugačijeg Savu, naravno, ne negirajući njegovu nasilnu smrt, niti njegove osobenosti duševnih raspoloženja. Zapravo, ispod tih velova naknadnih konstrukcija krije se mnogo različitih Sava i različitih svetova u njegovom kompleksnom delu“.
Povodom izložbe “Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata (24. septembar – 4. decembar 2022, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Galerija Matice srpske, Galerija slika “Sava Šumanović” Šid) Igor Borozan otvorio je nove istraživačke poglede – “Da li ćemo iscrpeti temu Save klasika – nećemo. Da li nam se otvaraju nove mogućnosti – svakako, uz dobro koncipiran Zbornik radova koji prati izložbu, u kome se ne dovodi do kraja teza o Savi klasiku, što je dobro, jer veliki umetnici, a Sava je neupitno takav, traže reinterpretacije, nova čitanja. Svaka generacija ima pravo da na svoj način vidi prošlost, sledeća se tome suprostavlja. To je život. Delo Save Šumanovića veliko po broju slika i samo zbog toga iziskuje da se stalno reinterpretira… Više je Savinih antika – da li su to kubističke ili postkubističke faze, ili Engrovska iz romantične faze, da li je to antika vezana za Nemački klub? Mnogo je klasičnog u Šumanovićevoj umetnosti… Pojam „invencija“ u izvornom renesansnom značenju podrazumeva stvaralačku preradu prošlosti – formi, oblika i tradicije u stvaranju novog ekspresivnim potencijalom. To je Savino delo. Zbog toga je on veliki slikar i velika ličnost. On je reinterpretirao klasično nasleđe i već možemo da kažemo da je Sava Šumanović klasik srpske i moderne umetnosti, klasik i po vremenu u kome je stvarao”.
PROČITAJTE I: lidija-merenik-sava-sumanovic-sidijanke/, prica-pavle-orbovic-vagandalov-portret-sa-biciklom/, ko-je-rekao-pesma-iscekujuci-varvare/ , spomen-zbirka-pavla-beljanskog-promocija-monografije-povodom-pola-veka-memorijala-umetnika/, sava-sumanovic-u-dva-grada-i-tri-galerije/