Dve pesme iz neobjavljene zbirke Pavla Orbovića Vagandalova. Piše prozu i poeziju. Kada je o njoj reč kaže «pišem samo ljubavnu». Istoričar je, kustos u Gradskom muzeju Vrbas. Foto: Vladimir Holodkov
Drema šuma.
Vetar zamuckuje.
Mota se klupko mačije vune.
Svrake pišu poeziju.
Vrane filozofiraju.
Vrapci hrču na granama.
Rode u štrajku.
Zemlja od starosti ogluvela.
Spavam sa oblacima,
zamotan u tvoje osmehe
i sanjam te.
Kraj sveta je blizu.
Tu iza ćoška pa niz ulicu levo.
Zgrabiću te za ruku,
ako ne možeš peške poneću te.
U prvi mrak budi spremna.
Na putu ću ti odati sve tajne.
Daću ti ključ od srca, breme poljubaca
i sakupljene suze iz prošlosti.
Na kraju sveta
Napokon ćemo biti sami.
Sunce će da zažmuri.
Vetar će da se umudri.
Od svega sveta
Kraj će biti naš.
Sladak kao kora hleba.
Požuri.
Na kraju sveta nas čeka
Početak.
PROČITAJTE I: prica-pavle-orbovic-vagandalov-portret-sa-biciklom/, kultura-secanja-djordje-m-srbulovic-lisje-zuto/, poezija-dragica-stojanovic-od-kad-te-ne-volim/, muzej-vojvodine-bosko-petrovic-skice-za-velika-dela/, foto-esej-nedelja-pre-podne/, prica-bela-tehnika/, intervju-srdjan-v-tesin-moji-likovi-nisu-od-papira/