Pesnikinja Dragica Stojanović dobitnica je nagrade „Lenkin prsten“ za najbolju ljubavnu pesmu 2022. godine. Nagrađena pesma „Od kad te ne volim“ objavljena je u knjizi „Gluvonema“ (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, 2022). Dragica Stojanović je prva pesnikinja koja je u Zrenjaninu posle Drugog svetskog rata objavila autorsku zbirku. Književnu nagradu „Lenkin prsten“ ustanovio je Dom kulture Srbobran 2006. u čast sećanja na Lenku Dunđerski. Ilustracija: Aleksandra Ustinova
Ružno pričam o tebi:
Bio je stari ormar
Prenatrpan stvarima
Masnim umoljčanim krpama
Koje svakog trena i sad
Mogu da zapalim
Bio je prepun mraka
Ja sam nosila fenjer
Bezobrazno je ostavio suncokrete
Po telu mome
Pognute nedužne glave iz čijih zrna se šire
Hiljade malih očiju
Te oči žele da ga vide
Ti mali mravi koji mile po koži
Roj pčela iz košnice koju je namerno
Ostavio otvorenu
Haljina mi se raspala
Od truleži lišća palog sa ramena
Rukav me podseća
Na dan kad je sleteo leptir plav
Na malo crno dugme
Bila sam u toj haljini i ti kraj mene
Grlio me kao da ćemo zajedno otići u grob
Ne na more sutradan prvim vozom na Unu
Bio je gad – svima govorim od kad te ne volim
Vokali njegovog imena nisu za poeziju
Geografija podsmeha odraz u ogledalu
Na samom ulasku u kupe kad rekao je
Sretan put! Zboogooom!
Smenjuju se pazarni dani
Utorak četvrtak nedelja
Smenjuje se voće na tezgama
Jabuka petrovača grožđe dinja lubenica
Kruška oskoruša dunja rana
Nijedan plod rukom da dodirnem
Opnu da pomilujem bobicu usni da približim
Za jednu kap soka jedno zrno
Koru crnog hleba koru belog hleba
Kap kiše da potopi vekovnu baziliku
Za jedan dan ljubavi noći i noći zaborava
Za ovlaš poljubac poljubac pauka
Smrt godinama goodinamaaa…
Ne ljubi mi se niko mlad
Ni star kao ja
Ni ta mrtva priroda na platnima
Flamanskog slikara Jana
Bežim od vreve među ljudima
Od mladog znoja u primorskim uskim ulicama
Pomešanim sa mirisom oleandra i kamena
Mirisom limuna kako je mirisalo tvoje pazuho
Pod njim moja pognuta glava
Još sam od gareži davno otišlog voza
Ne mogu da gledam tvoj lik drugim očima
Viknem pre susreta
ZBOGOM!
Iako za nama žale i kondukter i mašinovođa
Od kad te ne volim
Ružno pričam o tebi
To je kao da na sebe šaljem vojske
Vojnici iz te vojske će me ubiti
Nikad da ražalim čin sa tvoje bluze
Zalud za tobom da ne ginem
Tvoje oficirske čizme u crnom imalinu
Ostavile su u snegu dubok trag
Jedino tu belinu vidim
Kroz garež sa obrva
Uz kao dan jasan zvuk udarca
U srce udar cokula!
Ni taj bol više ne volim
Ni to što si se od brbljivca
Prerušio u Snežnog čoveka
Trebao si se samo vratiti
Istim putem kuda si otišao
Lagano kroz pahulje lagano propadajući u zemlju
Da na moje smešno pitanje
Posle smrti daš jedini odgovor:
Zašto me nikada nisi voleo
Kao ja što sam tebe volela
PROČITAJTE I: nagradena-pesnikinja-dragica-stojanovic/, volt-vitman-o-kapetane-moj/, izlozba-jedne-slike-secanje-na-novosadsku-raciju-slikara-bogdana-suputa/, slikar-apsurda-julije-knifer/, felix-romuliana-obnova-i-revitalizacija/, ima-li-borisav-stankovic-naslednike/