Nova knjiga naučnog novinara, autora i ko-urednika „Nauke kroz priče“, Slobodana Bubnjevića, pod nazivom „Alhemija bombe“ (Laguna, 2023), preispituje kako je istorija razvoja nuklearnih oružja i reaktora izmenila savremenu civilizaciju. Preuzetno sa portala “Nauka kroz priče”. Foto: Bojan Džodan

Slobodan Bubnjević                                                                                                                                           

“Alhemija bombe” je sticajem okolnosti, izašla uporedo sa filmskih hitom “Openhajmer”. Kako izdavač navodi “pisana raskošnim stilom, krcata zanimljivim pričama, anegdotama i neočekivanim uvidima o savremenosti, “Alhemija bombe” čitaoca vodi na putovanje uzbudljivije od mnogih romana, tokom kog se smenjuju zgodne naučnopopularne lekcije sa špijunskim i akcionim zapletima”. Možda niste znali da je čuveni Peace, simbol mirovnih i hipi pokreta, originalno napravio dizajner Džerald Holtom za jednu od prvih kampanja protiv nuklearnih bombi i da predstavlja slova N i D, od naziva “nuklearno razoružanje” na engleskom. Ili da je francuski kreator Luj Rear dao naziv bikini dvodelnom kupaćem kostimu zbog nuklearne detonacije na istoimenom ostrvu, kao i da je lik Godzile, morskog čudovištva, izmišljen u Japanu nakon megatonske detonacije bombe Kasl Bravo.

Nova knjiga naučnog novinara, autora i ko-urednika „Nauke kroz priče“, Slobodana Bubnjevića, pod nazivom „Alhemija bombe“ preispituje kako je istorija razvoja nuklearnih oružja i reaktora izmenila savremenu civilizaciju.  Koncentrisana na ovu dramatičnu temu, uz brojna naučnopopularna objašnjenja i detalje o tajnim naučnim projektima, knjiga istovremeno predstavlja sveobuhvatan prikaz razvoja nuklearnih tehnologija, prvi takav na našem tržištu, ali i jedan pregled mnogih zagonetki modernog sveta. Kroz „naučnopopularne lekcije sa špijunskim zapletima“, na putu od američkog projekta Menhetn u Drugom svetskom ratu do nuklearke Zaporožje danas, „Alhemija bombe“ otkriva kako strahovi od bombe i dalje neprimetno oblikuju našu svakodnevicu. Njihova imena, naime, izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. “Alhemija bombe” prikazuje uzbudljivu istoriju nuklearne ere kroz dvadeset takvih strašnih toponima – lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba.

U zenitu takozvane “kvantne revolucije”, kad su u trećoj i četvrtoj deceniji 20. veka fizičari istraživali strukturu atoma, slučajno su otkrili mračnu tajnu atomskog jezgra. Dok se u predvečerje Drugog svetskog rata, na svet spuštao mrak nacizma, u laboratorijama je otkriven proces kojim se iz jezgra atoma mogla osloboditi energija koja je doslovno milion puta veća od one koja se oslobađa u sagorevanjima i svim drugim hemijskim procesima u svetu oko nas. Ovo saznanje će promeniti svet više od većine naučnih otkrića.

U pokušajima da se energija atoma zauzda i napravi novo, atomsko oružje pokreće se lavina tajnih projekata u SAD, Britaniji, Nemačkoj i SSSR-u, što će dovesti do atomskih napada na Hirošimu i Nagasaki, nakon kojih će, posle rata, uslediti čak 1800 detonacija bombi u raznim nuklearnim probama. Svet će utonuti u Hladni rat koji će svoju kulminaciju doživeti krizom na Kubi 1962. godine. Godinama skrivani incidenti u postrojenjima Majak i Vindskejl, kao i čitav niz sličnih zbivanja, nagovestiće tragediju Černobilja i Fukušime, dok će zapanjujuća razorna moć fuzionih bombi kakva je bila sovjetska Car bomba od 50 megatona, voditi ka prvim sporazumima o nuklearnom razoružanju.

Uz poglavlja koja se bave Iranom, Severnom Korejom i drugih uspešnim i neuspešnim nuklearnim silama, deo “Alhemije bombe” posvećen je i manje poznatoj istoriji jugoslovenskog nuklearnog programa. Knjiga se u značajnoj meri bavi civilnom primenom nuklearne energije, što je retko u svetskoj publicistici na ovu temu, jer bombe i reaktori “retko stanuju u istoj knjizi”.

Oprema teksta korzoportal

PROČITAJTE I: tekst-u-fokusu-slobodan-bubnjevic-kako-udaviti-civilizaciju-2/, tekst-u-fokusu-slobodan-bubnjevic-izgubljena-buducnost/, tekst-u-fokusu-slobodan-bubnjevic-dan-jednog-rimljanina/, knjiga-o-graditeljskom-nasledju-zrenjanina-kroz-istoriju/, foto-esej-budimpesta-prica-o-dva-muzeja-o-jednoj-zgradi-i-jednom-kompozitoru/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *