Među koricama knjige Klub ubistava četvrtkom nalazi se topla priča o starosti punoj volje za životom, o prijateljstvu, vedrini i ljubavi. Glavni akter je četvorka vremešnih osoba koja se ne prepušta čekanju sopstvene smrti, već mozak “osvežavaju” istraživanjem ubistava iz prošlosti. A onda se u njihovom okruženju dogodi novo ubistvo. Uz obilje duhovitih opaski britanskog pisca Ričarda Ozmana kome je ovo prvi roman, radnja dobija novi zalet. Prevod sa engleskog: Mirko Božić. (Vulkan izdavaštvo, 2021)
Radnja romana Klub ubistava četvrtkom događa se u Kentu, u luksuznom naselju namenjenom penzionerima koga Ozman imenuje kao “Prvo luksuzno penzionersko selo u Britaniji”. Vodeća četiri lika su Elizabet, Džojs, Ibrahim i Roni koji se sastaju četvrtkom uz čaj i keks sa votkom, ali nisu im mrski ni pivo, ni vino. U želji da budu aktivni učesnici života pročavaju dokumentaciju o nekadašnjim ubistvima koje dobavlja Peni nekada inspektorka u policiji (sada je dementna, nalazi se u domu koji je takođe u sklopu ovog sela). Džojs kao nova članica pridružuje im se, počinje da piše dnevnik i tako postaje svojevrsna naratorka i tumač radnje. Svi glavni likovi su u poznom dobu i u dobroj su mentalnoj i fizičkoj kondiciji, nekadašnji psihijatar, medicinska sestra… Njihova visprena, višeznačna komunikacija u kojoj su očiti oštroumnost i prijateljstvo pretvara ovaj roman u odu starosti koja krivudavim stazama naleglih godina krči put životu dostojnom tom dobu, u kome su još moguća iznenađenja i nove senzacije poput poljupca – “…Znam da možda mislite kako je poljubac u obraz obična stvar, ali od muškarca u sedamdesetim godinama nije…”
Foto: Kaća Lazukić Ljubinković
“…Unuka Meri Lenoks upravo je dobila bebu. Zove se River, što je izazvalo izvesnu začuđenost, ali meni se to prilično sviđa. Žena koja radi u prodavnici razvodi se i počeli su da drže čokoladne digestive. Karen Plejfer, odozgo sa brda, dolazi da nam održi “čas o kompjuterima uz doručak u Kupers Čejsu”. U poslednjem biltenu pisalo je da govori o tabletima i to je izazvalo malu zbunjenost, pa su morali da odštampaju objašnjenje ove nedelje. Osim toga, i ubistva, sve je tiho i mirno…”
Novo ubistvo u maloj lokalnoj sredini odnosi se na lokalnog građevinskog preduzimača koji planira da gradi nove objekte za penzionere na mestu gde su šuma i staro groblje. Stanovnici sela su protiv toga. Jedne noći preduzimač je ubijen! Tada počinje nova penzionerska akcija istraživanja terena koja od čitaoca zahteva potpunu predanost tekstu, jer pisac ne popušta u nizanju likova, situacionih epizoda, reminiscencija koje se prepliću sa sadašnjim vremenom likova koje bih rado videla na filmu.
Priznajem da mi nije bilo jednostavno da čitajući hodam kroz piščev lavirint u kome zahteva da radnju pratite s apsolutnom pažnjom. Ah, Britanci, majstori! I smrt bih zavolela kada bi me sahranili na groblju u Kentu, u Kuper Čejsu – “…Ako ste nekada imali snove, oni su sada mogli da se oslobode i polete iznad zelenih brda, a ako ste imali tajne, one su bezbedno čuvane između četiri zida manastira zauvek…” Do sada sam najviše volela petak, od sada je to – četvrtak!
PROČITAJTE I: kako-je-nestao-spomenik-proizvodnja-secanja/, povratak-vinila/, intervju-jasna-dimitrijevic-kolarceva-zaduzbina/, zanatski-dom-u-novom-sadu-izmedu-mita-i-stvarnosti/, deus-vult-bog-na-nebu-poligraf-na-zemlji/, susret-akvarelista-ecka-umetnici-pricaju/, vikend-prica-srecan-covek/