Ljiljana Madžar zaljubljena je u grčko ostrvo Eviju, više puta boravila je u ovom mediteranskom raju, nadomak Atine. Ovog puta pažnju je usmerila na Edipsos, stari grad koji čeka bolja vremena za obnovu. Piše/Foto: Ljiljana Madžar
Hotel bez gostiju, pamti bolje dane
Edipsos je lep, mali grad na ostrvu Eviji, poznat po izvorima tople, lekovite vode. U blizini je Atine, ostrva Skiatosa i Skopelosa koje je proslavio holivudski filmski hit Mama mia. (Ništa bez holivudske afirmacije). Kada jednom dođete u Edipsos, poželite da se vratite, bar još nekoliko puta. Srpski se čuje na svakom koraku, osećate se kao da ste u lepšem delu svoje postojbine.
Domaćini Grci su nas srdačno prihvatili, nema drskih odgovora na glupa pitanja, nema prezira što nismo bogati Englezi koji stižu jahtama, a ne autobusima kao mi. Uz besplatne plaže sa termalnim izvorima, divno šetalište sa pogledom na plavičaste planine u daljini, čiste ulice, mediteransko zelenilo, čini Edipsos bajkovitim mestom u kome i skromni ljudi mogu da nađu komadić raja u paket aranžmanu. Plemenit i pravedan cilj.
U sezoni, grad je prepun života. Zima ne opustoši ulice, jer gosti nastave da dolaze u Lutra Edipsos (grčki. «lutra» je «banja», prim. korzoportal) najstariju banju u Grčkoj koja je poznata po više od osamdeset prirodnih termalnih izvora čija se lekovita voda uliva u more. Ima sunca, a Evia spada u grčka ostrva najbogatija ribom. Grad živi cele godine.
Iza zelenila kriju se vile, u ruševnom stanju
Na internetu sam našla malo podataka o istoriji mesta, iako sve upućuje da Edipsos bar zbog lekovite vode mora imati dugu tradiciju, jer ljudi su oduvek imali problema sa zdravljem i želeli su da se izleče.
Mali doprinos istoriji grada može biti i šetnja do starog Edipsosa koji se proteže iznad novog, priobalnog dela, uzbrdo, prema šumi i slapovima zelenila. Čim se počnete penjati, život se smiruje, a vreme sporije teče, dočekuju vas mačke koje se izležavaju i polako prelaze ulicu. Srešćete i starije ljude koji sede u hladu ili igraju tavli ( «bekgemon», najstarija igra u dvoje na drvenoj tabli, poznata još u Persijskom carstu, drevnom Egiptu, prim. korzoportal) među mnoštvom napuštenih kuća i hotela zaraslih u puzavice.
Meštani su mi pričali kako su od svojih predaka slušali da je Edipsos nekada bio mondenska banja i letovalište u koju su dolazili poznate ličnosti (Čerčil. Onazis, Petar I Karađorđević) i lako vam je da sve to zamislite dok se šetate ali sada bez bogataša koji su početkom dvadesetog veka stizali verovatno kočijama ili prvim automobilima, a gospođe u šeširima, šetale su pod suncobranima.
Život se preobrazio kao i samo mesto koje se vremenom spustilo prema obali primajući ljude novog vremena. Još jedno podsećanje koliko je sve prolazno i osećanje da vam je žao što stari Edipsos ponovo ne zablista kako mu i priliči.
Kako je to moguće, pitam jednog starosedeoca? Odgovara da razlog znaju naslednici koji ne mogu da se dogovore kako da podele ono što nisu stekli.
Mnogo je emocija koje se nameću dok gledate oronule fasade drevnih raskošnih zgrada koje su nekada vrvele od života. Sada se živost spustila ka obali u novi deo grada.
Teško je kamerom na telefonu dočarati stari Edipsos, detalje i osećaje koje on pobuđuju. Ovo je moj amaterski pokušaj, ali ako vas put nanese u Edipsos, preporučujem šetnju do starog grada: besplatna je, emotivna i dragocena.