Vikend priča „Sada je stvarno došao kraj“ je iz nove zbirke pripovedaka „Smrt insekata i druge priče“ čija je autorka Dragana V. Todoreskov (Akademska knjiga, 2026). Ovo je priča o likovima iz gradskog miljea, njihovim ljubavnim patnjama, strepnjama, životnim dilemama. Njena prethodna zbirka „U čekaonicama – istorija ženskih mentalnih poremećaja“ (NO rules, Beograd, 2023) prva je pripovedačka, u nizu prethodnih knjiga i ogleda koje piše kao književna kritičarka. Foto: Ivana Prijatelj Pavičić
Ala smo mi žene glupe, mislila je Saška te večeri dok je ispraćala poslednjeg gosta iz Kapidžika. Baš je bilo posla, upali su neki Irci koji su želeli da vide kako izgleda autentični vojvođanski kafić, pa ih je neko uputio u Kapidžik.
Obična rupetina puna alkosa. „Autentična vojvođanska birtija.”
Dobro, i Irci cugaju za medalju.
Sreća pa je tu bio Doktor Lazica koji joj je prevodio njihova pitanja, a na neka od njih (šta na neka, na većinu!), sâm odgovarao! Dunja Trentinjanka jedva nešto natuca engleski, ona je pasionirana ljubiteljka Francuza, što joj nije smetalo da pije na račun trojice simpatičnih momaka koji, odoka, jedva da su punoletni. Brana je tezgario te večeri, pa je otišao ranije.
Da, dobro je što je Lazica bio tu. Ali otišao je. Posle Brane. Pre Dunje. Sa Ircima. Da bazaju po gradu. Odvešće ih, kaže, na jedno divno mesto gde sviraju tamburaši. Jes divno, malo morgen! Verovatno u onaj podrum gde Brana sa nekim klincima drnda po raštimanim žicama. I prevodiće im pesme. A oni će ga častiti pićem, razume se.
Saška i Dunja čekaju taksi i smeju se.
Hahaha, kaže Dunja, kako će im prevesti ono: Škripi đeram, škripi đeram, ko je na bunaru?
Odakle ti ta pesma, pita Saška.
Pobogu…
A, da. Izvini. Tvoj Tasa, naravno. Pa ti, bre, Dunja, možeš da sufliraš nekoj početničkoj tamburaškoj bandi… Sve pesme znaš.
Prvo, kaže Dunja i zacenjuje se od smeha, Tasa nije MOJ, on mi je bivši muž. A drugo, pre bih da sufliram nekoj zgodnoj pevačici što peva pesme Edit Pjaf…
Saški nije svejedno. Mislila je da će Lazica prenoćiti kod nje. Što je i činio poslednjih meseci. To je njihova tajna.
Kome da kaže?
Dunja je ionako stalno pijana.
A bogami, i on, Lazica.
Mnogo je umorna. I sita svega. Koliko god ga volela, mora da prizna: On je alkos. Lenjivac (kao i svi alkosi, uostalom). Filozof (kao i svi alkosi i lenjivci). Grebator (kao i svi alkosi, lenjivci i filozofi, uostalom). Večno dekintiran (kao i svi alkosi, lenjivci, filozofi i grebatori), i gnjavator pride (kao i svi alkosi, lenjivci, filozofi, grebatori i večno dekintirani). Platiš im piće da bi te gnjavili. Jebiga, znala sam to, nisam ga juče upoznala, misli Saška. Ali se delom svog napaćenog ženskog srca nada da je baš Lazica onaj koga će ona spasiti. Koga će njena ljubav preporoditi. I jebeno je i dalje spremna da čeka, koliko god bude trebalo, da se to desi.
A večeras?
Više nije sigurna.
Prošlo je više od pola godine kako Lazica nije primio nijednu stranku. To ga više ne brine, ionako je sudstvo korumpirano, sve je otišlo dovraga, njegov kum Dragan više nije ono što je nekada bio. Kadija te tuži, kadija ti sudi, štono kažu. Nema on tu šta više da traži. Kad pomisli koliko se mučio na Pravnom, da dokaže tati da može biti najbolji student, da ispuni ambiciju dekana fakulteta koji nikada nije bio zadovoljan svojim sinom jedincem, strese se. I mora da popije rakiju.
Pita se da li postupa ispravno. Ipak: žena. Ipak: ćerka. Koliko god se osećao zarobljenim u tom toksičnom braku, on ipak treba da prelomi. To se od njega očekuje. A on to ne može.
Nije da mu se Saška ne dopada. Jeste debeljuškasta, ali kada zabije glavu u njene ogromne grudi, oseti se kao beba koja će upravo posisati majčino mleko. Nego, i sebe je iznenadio kada je shvatio da mu se ona dopada više fizički nego na drugi način. A taj drugi način…
E, to Ivana ima. Taj samouvereni stav. Žena među papirima, spisima presuđenih i nepresuđenih predmeta… I dalje je takva, ali on poslednjih godina nije nijednom došao u sud da je poseti, tako da je smetnuo s uma koliko ga je nekad ložilo da je vidi tako važnu, dok razgovara sa koleginicama. Dok ga upoznaje sa porotnicima: Ovo je moj muž, Lazar, on je advokat. Da, nas je venčao Dragan Kovačev, moj muž i on su najbolji drugovi, znaju se od malih nogu.
Lazar. Da li sam to ja, pita se dok baulja ulicama grada tražeći kafanu sa tamburašima. Brana mu javlja da je već kod kuće, sprema se da spava. Sve neki didžejevi, elektrika, pevaljke, tužno. Predlaže Ircima da pozovu taksi, da li su bili u Petrovaradinu, na Tvrđavi, tamo gde se održava Egzit, da, da, bili su, baš juče, trebalo bi da tamo ima tamburaša, Irci su za, naravno, pozajmljuje iznova i iznova cigaretu od jednog od njih, ni sâm ne zna kako je zaboravio da traži od Saške da mu dâ za pljugu. Pošto uviđa da će uskoro ostati bez duvana, mladi Ian odlazi do trafike i donosi tri kutije, od kojih jednu daje Lazici, a druge dve zadržava za sebe, duga je noć.
Ok, to je muško društvo, a engleski slabo znam. Zašto bih uopšte išla, ja izlazim samo onda kada uzmem slobodne dane. Boli me uvo. Zaboravila sam da ga pitam gde će noćiti. Ništa, poslaću mu sms. Valjda mu je ostalo toliko kredita da mi odgovori.
Stiže u garsonjeru, skida ostatke šminke i leže u krevet. Vrpolji se, ne može da zaspi. Dva sata. Gde misli da nađe tamburaše u ovo doba?! Kuca sms: Dolazis veceras?
Ni posle sat vremena nema odgovora. E, jebem ti ja tu ljubav! Hvata je san.
Već dugo je na antidepresivima, ide kod jedne šrinkice koja mu objašnjava da mora da prestane da pije. Jes, vala. Mora, do prve prilike. Ponekad je slaže, kaže: nisam pio nedeljama, doktorka. Ona ga pohvali. Tada mu je još gore. Peče ga savest. Doktorka ga podseća na oca: Ovo se sme, ovo se ne sme. A on ne može više da sluša pridike.
Pijanduro jedna, srami se! kaže mu Ivana. A Tamara ga ispitivački posmatra svakog dana. Svesna je da tata ima problem. Onda ga ignoriše, nastoji da se fokusira na učenje. Biće ona dobra pravnica.
Na mamu.
Stvarno sam umoran, misli u taksiju. Džabe smo išli u Petrovaradin. Nigde nikog, sve zatvoreno. Izvinjava se Ianu, Majklu i ovom trećem, čije ime nikako da zapamti. Zar je važno?! Pozvaće Sašku da proveri gde je. Uf, telefon se ugasio… Nema kredita. A da me ubiješ, ne znam broj napamet.
Zove Ivanu sa Ianovog telefona.
Nema odgovora.
Svejedno. Ipak će kući večeras.
Kako je sve počelo lepo! Obećavajuće! Nakon glupih, kratkih vezica gde je bila samo predmet zadovoljavanja požude ‒ pojavio se Lazica! To jest, nije se on pojavio, odavno navraća u Kapidžik! Pije na crtu. Svake nedelje ona pokriva njegove rashode. Advokat je, sigurno će zaraditi. Jednog dana kupovaće joj lepe stvari: parfeme, tašne, srebrne narukvice… A do tada… Ima vremena. Kapidžik dobro posluje i bez njegovih prihoda. Na finom je mestu, prometna ulica, mnogo kulturnih ustanova u blizini i matine alkosa, kako zove uposlenike u kulturnim ustanovama koji navrate na rakiju-dve.
Jesi realna, Saška? Zašto obmanjuješ samu sebe?! Čovek od 55 godina nikada se neće promeniti. Prekini, za svoje dobro.
Tasi su ugradili dva stenta. Bože, šta će Dunja ako on umre?! Moraće i ona da se grebe! Ali dobro, Dunja sasvim solidno izgleda za svoje godine, naći će se već neko da je časti.
Biću animirka kod tebe, šali se Dunja.
Ti to već jesi, dodaje Saška.
Natoči još jednu votku, da ispijem za Tasino zdravlje! I daj Brani i Lazici šta će da popiju!
A ja, šali se Saška.
Ti si na radnom mestu.
A ti si… podseti me, cinična je Saška. Znaju svi da bi Dunja trebalo da sedi u svojoj kancelariji. U ustanovi gde je jedva zadržala posao.
Ja sam na random mestu, šali se Dunja.
Tako je u Kapidžiku. Uvek veselo. Dok se ne dovuku kućama, svako sa svojim teretom. Sa svojom golgotom. Sve ih zna u dušu. Zna gde ih boli, zna šta ih boli.
Eeee, Lazice… Gde si?
Taksi ga je istovario na Novom naselju. Treba se sada dovući do kuće, a noge mu otkazuju. A gde je Telep?! Jebeni Irci! Jebeni taksista!
Kreće nesigurnim koracima. Pada. Dok pokušava da se pridigne, grozničavo razmišlja ima li koga na Naselju ko bi ga primio da prespava kod njega.
Kuma Jelena!
Jes, kuma malo sutra. Ima već godina i godina kako se razvela od Dragana. Jebena lujka!
Ali stan joj je blizu, a to je najvažnije.
Nekako dobaulja do Šonsija. Kovačev.
Leže na interfon.
Pospan Jelenin glas: Mooolim.
Kumo, ja sam. Laza.
Šta oćeš, koji moj?!
Da prespavam kod tebe. Jedva stojim na nogama.
Ne dolazi u obzir! Šta će Mihajlo da pomisli?!
Ja sam ga krstio, šta ima da pomisli? Ne mogu do kuće, nemam para.
Žao mi je, kume. Obrati se svom kumu Draganu.
Nemam kredita… Ugasio mi se telefon.
To je tvoj problem.
Jebote, što si takva?! Otvori mi, nije mi dobro.
A kad si ubeđivao Dragana da mi otme stan?! Jesam ti i onda bila kuma?
Ne budi takva… kučka.
Gubi se dok nisam pozvala policiju!
Pozovi makar njih, molim te. Nije mi dobro…
Laku noć, kume.
Ustaje rano, vreme je da otvori Kapidžik. Subota je, oko 10 sati se skuplja masa. Danas će doći mala Vesna kao ispomoć. Grad je prepun turista. Plus lokalni alkosi. Mora napraviti trebovanje.
Lazice, gde si? Dođi barem da raskinemo kao ljudi!
Sa ženom je, garant! Kad će je više odjebati?! Gospođa sutkinja! Uh, kako mrzi taj svet, te ženturače što sve znaju kao da su popile svu pamet na planeti zemlji! Veštičara jedna!
Nema ga, a već je podne. Zamišlja ga kako sedi za trpezarijskim stolom. Porodični ručak. Fuj!
Neki dan, dok smo ležali goli u mom stanu, rekao je: Tašta mi je umrla.
Ja: Moje saučešće, baš mi je žao. Koliko je godina imala?
On: Devedeset. Okreni se, molim te, hoću da te jebem zguza.
Tražiću da mi vrati kjlučeve od stana! I nema više crta kod mene! Neka ga poji ta njegova!
E, moja Saška! Opet si izvisila! Opet si ispala budala! Rekao je da je gotovo, da će joj reći ovih dana. A sad ga nema.
I nije bio neki seks. Uostalom, kakav je seks sa pijanim čovekom?!
E, sad je stvarno kraj!
Prolaze slike… On i Dragan u školskom dvorištu igraju košarku. Dragan mu dodaje loptu. Teška je. Jedva je drži u rukama. Pašće. Mora je čvrsto držati. Ako je ispusti… Ali preteška mu je… Izgubiće je… Ali onda će pasti i neće moći da ustane. Doktore, viče ga Dragan. Doktore, drži se.
Doktore, gubimo ga.
Drži loptu, Lazare. Ne puštaj je. Teška je. Ne daj nikom.
Dragan nije tu. Ko ga to zove Doktore? Ženski glas, uspaničen.
Doktore, nema pulsa.
Drži je. Ne otimaj se. To je to.
Mogao si bolje. Mogao si bolje da odigraš, Lazare.
Drugi put. Sad me pusti.
Sada je stvarno kraj.