Muzej savremene umetnosti Vojvodine osnovan 1966. do danas nema stalnu postavku, jer nema gde da je izloži! Godinama deli zgradu nekadašnjeg Muzeja revolucije sa Muzejom Vojvodine . Na dan svečanog otvaranja izložbe „Akvizicije Muzeja savremene umetnosti Vojvodine: otkupi i pokloni 2012 – 2015“ 26. februara, saopšteno je da je konačno i zakonski uređen prostor koji koriste u ovoj zgradi. Korzoportal na licu mesta.
Dragoljub Todosijević Raša, Bog voli Srbe (Izloženo na Bijenalu u Veneciji 2011, producent MSUV), Instalacija:metalne kutije
Pred publikom nisu samo vojvođanski umetnici, što daje naznaku da Muzej savremene umetnosti Vojvodine postaje važna regionalna adresa. Koliko to košta? Sigurno da se mora platiti kada želite da prevaziđete lokalne međe, ali tome služe otkupni konkursi Ministarstva kulture i informisanja, odnosno istog Pokrajinskog sekretarijata, takođe i sama muzejska produkcija saradnje sa umetnicima koji onda, uglavnom, poklanjaju jedno svoje delo. Na izložbi „ Akvizicije MSUV: otkupi i pokloni 2012 – 2015“ je oko 300 radova, 70 umetnika i umetničkig grupa (redosled ne označava važnost) – Marina Abramović, Dragoljub Raša Todosijević, Mrđan Bajić, Milica Tomić, Katalin Ladik , Grupa 3, Slobodan Tišma, Milica Mrđa, Andrea Palašti, Goran Despotovski, Ana Bešlić, Sava Halugin, Uroš Đurić, Irwin… Ovo je jedinstvena izložba, jer su inače ovi radovi – u depoima. MSUV nema prostor za stalnu izložbu, što takođe govori o odnosu društva prema ovom važnom segmentu stvaralaštva!
Čedomir Drča (na slici), Slobodan Tišma, Ponavljanje, 1976, fotografija
Direktorka MSUV Sanja Kojić Mladenov o izložbi:
U pitanju je pregled radova koji je ušao u naš muzejski Fond protekle četiri godine i samim tim ne može bit jednoobrazan, jer je formiran otkupnom politikom koju formuliše naš stručni tim koji ima u osnovi ideju o stvaranju stalne postavke umetničkih radova druge polovine 20. veka. Naravno da postoji i finansijska uslovljenost – do nekih reprezentativnijih radova dolazimo putem konkursa Ministarstva kulture i informisanja što znači da smo u nekom smislu ograničeni njihovim izborom na ono što smatraju da treba da postane deo naše kolekcije. Ali mi se i mimo toga, uz otkup koji finansira Pokrajinski sekretarijat za kuluturu i javno informisanje trudimo da pratimo tokove aktuelne umetnosti. Nekada učestvujemo u produkciji umetničkih radova tokom realizacije izložbe, projekta, zajedno radimo sa umetnicima i oni najčeše žele da nam poklone rad. Takvom dobrom praksom došli smo do reprezentativnih radova umetnika iz regiona i na taj način povezujemo našu umetničku scenu sa internacionalnom.
Marina Abramović, Ispovest, 1976, video
Jerko Denegri, kritičar, rekao je za korzoportal:
Za ovu vrstu umetnosti bilo je teško da se obave prve akvizicije pre 20-ak i više godina, jer su to bili nepostojani mediji – fotografija, video, instalacije… koje kada se skinu sa izložbe, postanu drugačiji materijal u odnosu na slikarstvo, skulpturu, grafiku i ono što se znalo kako se muzejski tretira. Međutim, ova vrsta umetnosti se na neki način izborila za svoje vrednosti koje su nekada, na početku bile stavljene u pitanje od strane tradicionalnih poimanja umetnosti. Zato je bilo važno da institucije poput muzeja, ne samo galerije kao nekada Tribine mladih u Novom Sadu ili Jugoslovenski kulturni centar, prate glavninu ove umetnosti, da baš muzejske institucije ovo tretiraju kao deo kulturnog nasleđa jedne sredine. Institucije, direktori, kustosi danas imaju neuporedivo više uvida i sklonosti ka ovoj vrsti umetnosti. Muzej savremene umetnosti u Novom Sadu ovakvu izlagačku i otkupnu politiku vodi odavno. Ovo je jako dobra priča i treba biti optimističan. Sve se može kada se zna i kada se ima dobar odnos prema umetnicima koji onda na instituciju gledaju kao na svog partnera, ne kao na barijeru.
Vessna Perunovich, (W)hole, House of Exil, video instalacija, 2001-2010
U očekivanju javne reči kritike o izložbi „ Akvizicije Muzeja savremene umetnosti: otkupi i pokloni 2012 – 2015“, kada se ugasi svetlost reflektora, MSUV i dalje ostaje bez sopstvene zgrade time i bez mogućnosti da formira stalnu postavku. Jasna je poruka koja se često navodi kada se govori o važnosti baštine – bez prošlosti nema budućnosti. Prošlost nisu samo ratovi, zar ne?!
PROČITAJTE I: izlozba-andrea-ivanovic-jaksic, ruska-avangarda-art-revolucija, 56-venecijansko-bijenale-all-the-worlds-futures, https://korzoportal.com/izlozba-performing-the-museum, mirko-lazovic-nova-umetnost, intervju-brankica-draskovic-film-maske