Zbog čega podsećanje na delo Fridriha Loca “Knjiga o Vrbasu – Prilog istoriji Opština Stari i Novi Vrbas” (Kulturni centar Vrbas, Muzejska zbirka, 2014)? Zbog toga što su kolonizovane Podunavske Švabe ostavile dubok, trajni trag na tlu Vojvodine, a svedoče takođe o mogućem suživotu naroda sa različitih prostora, različitih veroispovesti. U 21. veku, punom turbulencija i seobama naroda možda bi se mogle izvući pouke iz 18. veka, iako povodi seoba nisu isti. Preveo sa nemačkog: Tomislav Bekić. Ilustracije: Lazar Marković, terakota. Korzoportal
Istoričar Branko Bešlin u Pogovoru “Knjiga o Vrbasu – Prilog istoriji Opština Stari i Novi Vrbas” Fridriha Loca – “… Kao jedno od važnih privrednih i prosvetnih sedišta u Bačkoj, Vrbas spada u one zajednice u kojima istraživanje prošlosti nije zapostavljeno i osim kraćih zastoja, ima kontinuitet. Veliki, možda i ključni doprinos proučavanju istorije ovog grada i njegove okoline dali su Nemci koji su ga naseljavali jedno i po stoleće. Mada su Podunavske Švabe bile brojnije u Apatinu, Novom Sadu i Crvenki, Vrbas je 30-tih godina izrastao u njihov vodeći prosvetni centar (‘Bački Hajlderbeg’)…”
Delovi iz knige Fridriha Loca “Knjiga o Vrbasu – Prilog istoriji Opština Stari i Novi Vrbas”
“… Državna kolonizacija Bačke i naseljavanje Nemaca u tom području započeti za vreme Marije Terezije planski je nastavio Josif II… U svim ukazima i odredbama kojima je car usmeravao kolonizaciju osećalo se da iza njih stoji prosvetiteljski duh… Shvatao je kolonizaciju kao izuzetno važnu privrednu stvar u interesu države. On je veoma ozbiljno uzimao devizu merkantilizma – ubi populous, ibi obilus (gde je narod, tu je i novac)… Politika naseljavanja bila je, shodno tome, državna privredna politika u pravom smislu reči. Pozvani nemački kolonisti imali su zadatak da vrednim radom iskoriste plodno, devičansko tlo Bačke, a to znači da postanu vredni zemljoradnici i dobre poreske platiše…”
“… Krajem oktobra 1784. dolazila je prašnjavim kulskom drumom prva veća grupa novovrbaških kolonista; samo je jedna manja grupa nešto ranije bila stigla. Prispeli kolonisti su se sa nevericom gledali i posmatrali nedoglednu ravnicu pred sobom koja im je delovala monotono. U daljini se nazirala razlivena silueta stare naseobine Srba, crkveni toranj se ustremio ka večernjem nebu. Samo je Telečka doseljenike podsećala na brežuljkasti predeo napuštenog zavičaja, inače im se sve činilo strano i odbojno… Prvo što su morali da urade bilo je, da se uhvate u koštac sa ovim pustim tlom i da ga učine ziratnim. Ne mali broj njih se tokom dugog puta razboleo… O tom gorkom iskustvu prvih godina u novoj postojbini svedoči jedna od izreka prenesenih sa naraštaja na naraštaj koja glasi: “Prvoj (generaciji) smrt, drugoj patnja, trećoj hleb”
“…Svaki kolonista imao je pravo na 10 slobodnih godina, što znači da od trenutka doseljenja tokom deset godina nije dužan da plaća porez ili bilo koje dažbine Kameralnoj upravi tj. državi… Posle isteka tih slobodnih 10 godina u svako kolonističko mesto je postavljen jedan činovnik (mađ. ispán), koji je bio zadužen da ubire sve urbarijalne dažbine, kao i zaostale dugove kolonista… Za kolonističku decu su uređene škole. Svaka crkvena zajednica imala je svoju konfesionalnu školu , kojoj je po pravili dodeljivana jedna sesija zemlje… Sve dok kolonisti nisu imali bezbedan krov nad glavom tj. sve dok nisu dobili svoje kuće, postojali su u naseobinama “špitalji” (nešto kao bolnica), u kojima su bolesnici bespaltno lečeni i opskrbljivani potrebnim lekovima…
Autor dela “Knjiga o Vrbasu – Prilog istoriji Opština Stari i Novi Vrbas” bio je jedan od vodećih istoričara iz redova Podunavskih Švaba. Potomak je starih kolonističkih porodica koje su krajem 18. veka stigle u Vojvodinu.
PROČITAJTE I:/grad/, setnja-kroz-gradski-muzej-vrbas/, nova-knjiga/ , kultura-secanja-vladimir-stojanovic-odzaci-bastina-na-dlanu/ tekst-u-foksu-gordana-stojakovic-prevodi-koji-nam-nedostaju/,ulicom-judite-salgo/