Dok veje i otapa se prvi decembarski sneg, bežeći od prazničnih, uličnih iluminacija, zavirila sam u novosadski urbani džep – prolaze iza fasada zgrada u pešačkoj zoni Zmaj Jovine ulice. U trenutku sam osetila miris Panonskog mora i sanjala. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Kuće zbijene, građene štedljivo u gabaritu, podsećaju me na one mediteranske na ostrvima gde se štedeo prostor. More je iscrtalo granice . Između kuća su uski prolazi. U prolazima život…
… u novosadskim prolazima neočekivano, otkuda, dopire miris Mediterana kada ni na vidiku morska pena? Ima belih venčanica…
… “antika” i svega pomalo, a u Novom Sadu…
… ponuda raznolika…
…, izbledela narandže boja, vlaga u zidu. Serenissima…
… želela bih da je ovako uređen svaki prolaz u najstarijem delu Novog Sada…
… dok šljašte praznični ukrasi na ulicama Novog Sada, sanjam. Ako ispričam san, neće se ostvariti.
PROČITAJTE I: foto-esej-sombor-pozoriste/ foto-esej-beograd-koji-volim/ , dogadjaj-u-fokusu-sta-nasledje-znaci-za-nas/, galerija-matice-srpske-izlozba-zivot-san-smrt/ ,intervju-vesna-kesic-krsmanovic-dirigovanje-s-osmehom/