Julski dan u Beogradu koji volim. Foto esej. Piše/Foto: Bojana Karavidić. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Godinu ipo dana nisam bila u Beogradu usled mera koje je propisala pandemija korone (tri beogradske sahrane ne računam, kada se opraštaš od dragih osoba nije važno gde si)…
… zaželela sam se Beograda, njegove nonšalantne atmosfere iza koje se kriju slojevi baštine, crni soliter u staklu „Beograđanku“ nismo voleli, sada brinemo da je novi vlasnik ne prefarba… na nekom visokom spratu Duško Radović stvarao je „Dobro jutro, Beograde“ …
… put me dalje vodi ka Slaviji… idilu bake i unuka neće poremetiti ni jedno Novo vreme…
… letnji dan, nema gužve… fotkam Beograd koji jeste Grad, ne bilo koji grad, BEMUS, FEST, Oktobarski salon, Atelje 212, galerije… Borislav Pekić... iako postoje teorije da su spomenici ličnostima prevaziđeni, da treba spomenicima da se obeleže istorijski događaji, drago mi je da sretnem Pekića izlivenog u bronzi… jednom sam ga živog videla u klubu Jugoslovenskog dramskog, blenula sam bestidno…
… na mom putu kroz jedno od srca Beograda drveće pravi hladovinu stanarima, čini mi se udobne višespratnice…
… izvire fasade zgrade predratnog, građanskog Beograda… verovatno tridesete godine prošlog veka…
… ne bih se bunila da stanujem u ovoj zgradi od crvenih opeka koja je na putu ka Beogradskom dramskom pozorištu u kome je 1956. postavljen komad Tenesi Vilijamsa „Mačka na usijanom limenom krovu“… glumački par Olivera i Rade Marković… Olivera u kombinezonu bila je senzacija… to je Beograd koji volim…
… ostaci prošlosti, dragocenih zanatskih radnji koje odolevaju novovremenu, bilo bi lepo da se konzerviraju i sačuvaju duh mesta… o tome će, ipak, odlučiti vlasnici…
… na drugoj obali Save, posle kupanja u reci, nadomak kafane gde odosmo na ručak – instalacija…
… volim Beograd, grad na ušću dveju reka u kojima se kupam.
PROČITAJTE I: marina-pavlovic-skulpture-kao-toponimi-beograda-ivan-mestrovic/, vikend-prica-krada/ ,trst-kafei-istorija-grada/ , izlozba-miomir-grujic-fleka-javni-ilegalac/