Kafane i kafei oduvek govore o društvenim i kulturnim kretanjima jednog grada. Trst u fokusu. Turistička zajednica italijanske pokrajine Furlanija Julijska Krajina (Friuli Venezia Giulia) sačinila je tematsku šetnju kroz istorijske kafee Trsta. Piše/foto: Aleksandar Stanojlović
Trst na obali Jadranskog mora, u zaleđu Karsta, nalazi se na mestu dodira italo-romanske, germanske i slovenske civilizacije. Dramatično prirodno i osetljivo društveno okruženje su učinili da Trst postane jedinstven grad u Evropi, koji baštini najbolje od ponuđenih uticaja sa zapada, severa i istoka. Tokom vekova, mešavina srednjoevropske i mediteranske tradicije stvorila je atmosferu, koja veoma dobro može da se oseti u starim istorijskim kafeima, u retro stilu, koji su obnovljeni i danas funkcionišu kao živa mesta sa autentičnim šmekom prošlosti i novom ponudom pića i lakih obroka.
Najstariji kafe u Trstu, ali se ne zna precizno kada je otvoren. Posle obnove 1830. ponovo ga otvorio Tommaso Marcato iz Padove. Vremenom su se menjali i vlasnici i imena. Postoji kuriozitet da je sačuvan ugovor u kome je jedan od kupaca Vojvotkinja od Lipomana, pod imenom Carolin Bonaparte, a 1848. godine kafe je dobio ime po Tommaseu, piscu i rodoljubu iz Dalmacije. Unutrašnjost je dekorisao slikar Gatteri i ima velika ogledala uvezena iz Belgije. Kafe je mesto susreta umetnika, književnika i poslovnih ljudi. Često su se u prošlosti održavale izložbe i koncerti. Nalazi se na Piazza Tommaseo 4c.
Drveni enterijer od ebonovine je 1915. osmislio dizajner Debelli, koji je u isto vreme dekorisao dva prekookeanska broda u brodogradilištu u Monfalconeu, Saturnia i Vulcania i kafić veoma podseća na enterijer luksuznih brodova toga doba. Potpuno je restaurisan 2009. godine i vraćen mu je originalni izgled. Nalazi se na uglu Corso Italia 2 sa Via Roma.
Caffé Stella Polare
Elegantni kafe otvoren 1865. godine. Sačuvana su ogromna originalna ogledala, koja zajedno sa štuko dekoracijom čuvaju izgled koji podeća na bečke kafee. U vreme svoje najveće slave imao je bar od trešnjinog drveta, salu za bilijar, salu za sastanke i čitaonicu. Rado su ga posećivali trgovci, pisci i intelektualci, posebno tršćanski Nemci i stranci. Za vreme anglo-američke okupacije i Zone A posle Drugog svetskog rata, bio je posebno kultno mesto za balove i igranke. Nalazi na kanalu, u Via Dante broj 14.
Caffé degli Specchi
Ovo je veoma elegantan salonski kafe u sastavu Palate Stratti na glavnom gradskom trgu, koji je otvoren je 1839. godine. Smatra se jednim od najlepših kafea u Italiji. Posebno mesto u istoriji kafea zauzimaju njegovi gosti, trgovci, intelektualci i vodeće ličnosti književne prošlosti Trsta, kao što su Džejms Džojs i Italo Zvevo. Ogromna bašta kafea gleda na trg i more, luku, brodove. Poseban je ugođaj sedeti u vreme zalaska sunca i posmatrati kako polako nestaje na horizontu pučine. Kafe danas vodi porodica Faggiotto, koja uz to neguje unosan porodični biznis u pravljenju čokolade i porodičnog brenda slatkiša Peratoner. Kafe se nalazi na Piazza del Unita 7.
Caffé San Marco
Elegantan kafe sa početka 20. veka u Via Battisti broj 18. Odmah po otvaranju je postao okupljalište studenata i intelektualaca, takođe i protivnika vladajućeg sistema, zbog čega su ga vojnici Austrougarske vojske 1915. godine zapalili da bi ga trajno zatvorili. Vatra ipak nije uništila sve delove enterijera, sačuvani su delovi drvene dekorativne i plafonske ornamentike i freske. Između dva svetska rata zatvoreni kafić je potpuno propao. Posle rata temeljnu obnovu prostora je sprovelo osiguravajuće društvo Generali. Više umetnika je radilo na obnovi zidnih slika i danas su nameštaj i dekoracija kao i na početku u stilu bečke secesije. U ovaj kafe su dolazili Italo Zvevo, Umberto Saba, Džejms Džojs, a u savremeno doba Klaudio Magris. Svom delu Mikrokosmosi, u prvom poglavlju Kafe San Marko, Magris piše – Priča se da je San Marko otvoren 3. januara 1914. – uprkos opiranjima tršćanskog Konzorcijuma kafedžija koji su se uzalud obratili carsko-kraljevskom namesniku da bi sprečili otvaranje. Priča se i da je odmah postao sastajalište iredentističke omladine, a i radionica lažnih pasoša za antiaustrijske patriote, koji su želeli da pobegnu u Italiju. Marko Lovrinović iz Fontane, blizu Poreča, koji je otvarao kafane i podrume vina kao što drugi pišu stihove ili slikaju pejzaže, zvanično izjavljuje da je izabrao ime San Marko kao omaž svome imenu. To ističe ukrašavajući stolice znakom venecijanskog lava, simbolom italijanstva i iredentizma. Možda je, intimno, bio ubeđen da i taj krilati lav predstavlja izraz poštovanja njegovom krštenom imenu. Ne možemo doživeti devedeset i četvrtu godinu, poput njega, a da potajno nismo ubeđeni da predstavljamo centar sveta.
Neka požive sve kafane ovog sveta i sve priče nastale u njima!
PROČITAJTE I: knjizevni-vodic-kroz-trst, trst, intervju-dragana-rusalic-izlog-ogledalo-finog-beograda, intervju-viktorija-aladzic-razumevanje-grada, akademska-knjiga-izdavac-godine-beogradskog-sajma-knjiga-017, gradska-galerija-fonticus-groznjan-narcis-od-portreta-do-pamfleta, palmanova-idealni-renesansni-grad-tvrdava