Nedavno je objavljena zbirka pesama Stevana Bradića “Jastog” (Prelom, Novi Sad, 2021). Odabrali smo dve – iz poglavlja Odaje, 7 (Stephansdom), iz poglavlja Jastog, 6 (Simfonija). Foto: Biljana Simurdić
Odaje, 7, (Stephansdom)
Siva mermerna mašinerija, mreža bačena preko praznine zamrznuta između dva trajanja, prostrani trg sa nazupčenim rubovima, vertikale koje se pružaju u nedogled i pupoljci koji niču na vertikalama, bele testere, oštri vrhovi, početne kule, ganz romanisch, nepokretne i masivne, uvučeni prozori, sa kojih se može nadgledati populacija, zidovi probijeni kamenom čipkom, pocrnelom od čađi a potom očišćenom i sada skoro sasvim belom, dekorativna tela nalepljena na fasadi, figure unutar simuliranih stubova, lebdeći označitelji: njihova lica i odore, njihovi udovi i oreoli, sve to uglavljeno u komplikovanu konstrukciju, a ipak nedovoljno, nedostatno da izrazi ono o čemu svedoči, poput molitve da čvrstina zaista postoji, stubovi zaista postoje, kapela i monstranca, šareni komadići stakla, zvuci orgulja, carska sila, sve to postoji, i ova noć u kojoj prelazimo preko popločanog gradskog trga između dve ljudske smrti, i ona zaista postoji
Jastog,6, (Simfonija)
Leto
preteranost odložena u grlu
i rasipanje vlažnosti iz zajedničkog vodovoda
vrućina nagosti i nedostatak svrhe
su već nešto drugo
i skoro spakovane vidimo ih izložene na rafovima
tržnice
ljudi izlaze i ne prestaju da okupiraju spoljašnosti
tela se sakupljaju na rubovima naseljenih zona
i lagano teže
ka opštim mestima
turističke agencije prodaju ispražnjeno vreme
dvodimenzionalne utopije
i uzore koje nam valja podražavati
evo
sasvim pritisnuti svojom mladošću
pojedinci naprežu mišice do pucanja
i ne proizvode neophodan užitak
žene prevrću svoje zažarene udove
i obećavaju ono što ne mogu da ispune
kako bi ispunile ono što
moraju da žele.
leto
i ulice tržnica u tranziciji ispunjavaju se
starijom gospodom
u izgužvanim frakovima
koje više nema ko da pegla
oni pričaju jedni s drugima
oni puštaju jezik u oplodnju
i on postepeno
razotkriva
da mirovina ne porađa nikakve plodove
zrelosti.
ko je na vreme zakasnio
nikada neće nadoknaditi rascep
na koji je osuđeno
sopstvo.