Ponekad osvane dan kada uspomene nadvladaju stvarnost. Lete kroz glavu slike iz prošlosti jasnije od trenutka. Foto esej “O knjigama, mačetu i mačoru”. Piše: Bojana Karavidić. Foto: Kaća Lazukić Ljubinković
Knjige u kućnoj biblioteci noću menjaju mesta na koje ih je postavio vlasnik kako bi ga podstakli da im posveti više vremena, makar da obriše prašinu. Zbog toga što nikada ne mogu da pronađem knjigu koja mi treba, a znam da sam je postavila na određeno mesto, smatram da se radi o fenomenu koji bi trebalo proučiti…
… tražim jednu knjigu, priziva me naslov druge. Ispred knjiga na jednoj od polica fotografija davnog leta na moru kada smo lečili plavooko, crveno mače…
… grebe me po tek osunčanoj koži, nisam marila…
… Macko je robusni kontinetalac, pozira u stavu „ovo je moj posed“, njegove uspomene nikada nećemo otkriti…
… kućni ljubimac mojih prijatelja kome nisu odoleli pre osam godina kada je zalutao u njihovo dvorište. Spremali su se na put, ali je u kofer uskočio Macko zabranivši da pakuju stvari. Nisu otputovali…
… šta je zatim bilo nije poznato …
… knjige. Ni jedna o mačkama! Uspomene ostaju kao sećanje, pojedine nikada ne izblede, nisu im neophodne da budu ukoričene.
PROČITAJTE I: spomen-zbirka-pavla-beljanskog-pestanski-djaci/, projekat-knjizevnost-starenje-starost/, izlozba-vlaho-bukovac-slikarstvo-neprolazne-lepote/, savremena-umetnicka-keramika-u-galeriji-u-pirotu/,