Pandemija korone koja je proglašena u svetu polovinom marta 2020. uvela je i nova pravila ponašanja. Maske na licu postale su naš deo svakodnevnog života u javnom prostoru. Foto esej piše: Bojana Karavidić/Foto: Jelena Gligorić.

Maska?! Pa, maskiram se svakoga dana čim koraknem na ulicu, oduvek, kada pandemija nije bila ni na pomolu…

… moja maska oduvek je bila “lažni osmeh”, jer baš i nisam ljupka u faci, te sam morala da se potrudim da izgledam kao ljubazna osoba…

Miloš Crnjanski napisao je dramu “Maska”. Jedno od njegovih određujućih poetičkih načela bilo je “književnost bez maske” smatrajući da pisac treba da komentariše svoje delo, da dâ objašnjenje, da ono bude jasno čitaocu, da nema masku. Ljudi na celoj planeti natakli su maske. Nisu pisci…

… Hamlet je nataknuo masku ludila, odglumio je čoveka sišavšeg s uma kako bi mogao da neometano posmatra dešavanja u zamku, a u zamku… znate već…

Možda se čini da sam smiren,
ali moja smirenost je maska
uvek promenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoća
. (Please Hear What I’m not Saying, autor nepoznat, prim.korzoportal)…

omiljena u Belgiji ministarka zdravlja Maggie de Block u vreme pandemije promovisala je svoju masku na kojoj je odštampano njeno lice. Poruka je jasna – “Nosi masku”…

ko smo mi ispod maske koja pokriva usne i nos? Oči .Volim masku.

PROČITAJTE I: izlozba-aleksandar-deroko-galerija-sanu/aya-sofyacasopis-za-arhitekturu-i-urbanizam-dans-planovi-modernog-novog-sada/kultura-secanja-vladimir-stojanovic-odzaci-bastina-na-dlanu

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *