U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti održava se izložba „Radovi Aleksandra Deroka u Umetničkoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti“ (jul-avgust 2020). Kozoportal na licu mesta. Foto: Jelena Gligorić.
Aleksandar Deroko (Beograd, 1894 – Beograd, 1988), arhitekta, umetnik, pisac… renesansna ličnost koja ostaje kao neponovljiva u Beogradu, gde je živeo, stvarao, ali ne samo dela koja su ostala u ovom gradu. Zbog čega je izložba njegovih radova koje je poklonio SANU održana prvo u Kulturnom centru Beograd 1980?
Nije jednostavno opisati ličnost pod imenom Aleksandar Deroko. U knjizi “A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom” (Narodna knjiga Beograd, 1983) Moma Dimić piše – “Aleksandar Deroko, rođeni Beograđanin u čijim žilama paralelno teku četiri “različite krvi” (venecijanska, dubrovačka, bečka i bečkerečko-mokrinska), diljem proteklih dekada bavio se barem četrdesetinom raznovrsnih poslova i zanata. Baš tako: zanata… Umetnost koju je Deroko celog svog veka bez prestanka istraživao i upijao poslužila mu je da se predanije bave i njenim “”materijalnim dokazom” i građom, u svoj različitosti oblika i zanata koji sudeluju u njenom izvođenju…”
Na retrospektivnoj izložbi „Radovi Aleksandra Deroka u Umetničkoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti“ u SANU izloženo je 147 crteža, pastela, slika. Aleksandar Deroko nije bio čovek koji gomila materijalno. “Odmah, dakle, posle rata (Drugog svetskog, prim.korzportal) pedesetih, naglo izađe zakon o ograničenom posedovanju stambenog poseda većeg “od dozvoljenog”… I poplašen, a uz to i poštujući zakon, šta će brže-bolje nađe kupca i za bagatelnu cenu… proda je (porodična kuća na Topčiderskom brdu, prim. korzoportal). Sto trideset hiljada odmah je uložio u foto-aparat marke “Lajka”, a sa ostatkom, i suprugom, pođe na prvo posleratno putovanje. Šta dalje biva? Švajcarska im je bila prva stanica, siđu u Lozani. I samo što voz pođe, hvatajući već brzinu, sad već bivši vlasnik “Lajke”… seti se da je aparat ostao na sedištu, u kupeu. Nerado ali već “kad se mora” i kad je počeo, Deroko sam nam kazuje taj doživljaj, sa osmehom i bez žaljenja. (Moma Dimić, isto).
Izložba “„Radovi Aleksandra Deroka u Umetničkoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti“ traje do avgusta (2020).
PROČITAJTE I: aya-sofy poljubac-za-uspavanu-lepoticu-obnova-vojno-tehnickog-zavoda-u-kragujevcu/, intervju-velid-dekic/, knjiga-arapske-poslovice/, poezija-danilo-kis/, bastina-vojvodine-razvojni-lokaliteti-sirmium