Počelo je u subotu pre podne po vrućem letnjem danu, završilo se u subotu predveče pod slapovima kiše, uz neznatno sniženje temperature. Danas je ponedeljak, sećanje na splav, te subote, još je sveže uprkos remetilačkim faktorima. Foto esej „Dva dana posle kiše“. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Počelo je bez tepiha na ulasku u jedan novobeogradski splav koga krase sportski duh (znači, nameštaj čija je svrha isključivo praktičnost i udobnost). Ovo naglašavam, jer kad kažem „Idemo kod O. na splav“, vidim upitna lica… „splav?…“ Ama nije to splav kafana!…
… vlasnik splava O, brat od moje drugarice O, jedan je izuzetan tip, ne samo zbog toga što pripada „Harvard družini“…
… mutna Sava, prvo ovogodišnje rečno kupanje, poljubac Nini koja leži sa nogom u gipsu u N. Sadu…
… porodica labudova. Otac Labud zlokobno je zašištao kada sam htela po drugi put da uronim u Savu. Pobedio je. Morala sam da čekam da „hepi femili“ otplovi ka drugom splavu…
… ostava kao ostava, svega, pa i medalja sa mnogobrojnih jedriličarskih takmičenja „gazde O“… A stolica od kanapa! Najudobnija…
… onda se stuštio pljusak, uz grmljavinu. O. je nedavno promenio krov, pratimo hoće li procuriti pod mlazevima i – nije…
… sivo nebo i sve pod njim…
… danas je ponedeljak. Prelazim Varadinski most ka Petrovaradinu, ka svojoj kući. Gle, sa Tvrđave skinut krpeni baner Novi Sad – European Capita of Culture, zamenjen je drugim – „EXIT“! Ko još pamti jučerašnji „Betoven maraton“, baška što EPK traje do kraja godine, nema veze?! Sada se kasa puni od drugog spektakla.