Od kada je Novi Sad postao Evropska prestonica kulture 2022, u gradu i bližoj okolini vlada galimatijas koncerata, izložbi, predstavljanja (da ne kažem prezentacija) knjiga, otvaranja novih prostora namenjenih događajima iz kulture… Zaplela sam se kao pile u kučine, ali i „ćorava koka ubode zrno“. Foto esej – „U šumi nazirem drvo“. Piše/Foto: Bojana Karavidić
S gimnazijskom drugaricom na koncertu Malerove Simfonije broj 2 – Vaskrsenje, u Srpskom narodnom pozorišu, Vojvođanski simfonijski orkestar, Hor Opere SNP-a, dirigent Aleksandar Marković. Program EPK „Tvrđave mira“…
… prethodno u Katoličkoj porti, u očekivanju performansa Dan leda kojim se obeležava tri decenije delovanje umetničkih grupa Led Art, Art klinika, Šok ZaDruga sa Grafičkom mrežom. Idejni tvorac svega je likovni umetnik Nikola Džafo sa saradnicima, menjaju se nazivi, suština je ista – sloboda…
… u nekom od kretanja ka centru grada iz pravca Petrovaradinske tvrđave, uočavam novu ogradu oko Dunavskog parka. Ne volim ograde, ali postoje da bi se zaštitile gradske celine kao što je ova, ili pijaca, na primer. Jednom prilikom skoro da sam ostala zaključana u Luksemburškom parku u Parizu. I park ima radno vreme…
… volela bih da zaspim u ovoj foteljici, makar i zauvek. Niko nije večan…
… pogled na Bačku iz Srema…
… na užarenom asfaltu, dva dana pre kalendarskog leta…
… pokušavam da pročitam tekst koji je potpisao Lazar Marković, autor sopstvene izložbe “Krug-Ovi-Oni” u Malom likovnom salonu KC Novi Sad. Ne uspeva mi. Ovo je umetnikov stav prema besmislenim rečima koje se prosipaju na otvaranju izložbi, širom sveta, i ne samo na tada…
… novinari ne odustaju, reči su, ipak, neophodne. Filip Markovinović, Aleksandra Rajić…
… raj, svako ima svoje mesto, niko se nikome ne upliće u posao. Ćutimo.