Beograđani koji podržavaju tematske parkove i replike autentičnih ambijenata su uživali samo dve godine u parku Terazije 1930. na Novom Beogradu. Vreme najave rušenja od januaru do potpunog uklanjanja u aprilu 2015. godine govori o odlučnoj nameri vlasti u Gradu Beogradu da sprovede plan po kome će se na ovom mestu pored Železničke stanice, Novog Beograda i Buvljaka izgraditi Autobuska stanica, unaprediti kapacitet Železničke stanice i time osloboditi prostor u Savskom amfiteatru za izgradnju Beograda na vodi.
Od Terazija 1930. ostali samo dugmići
Rečnikom Beograda iz tridesetih godina 20. veka, oličenom u filmu Maratonci trče počasni krug, koji se i dešava u to vreme, od tematskog parka Terazije 1930. su ostali samo dugmići. Kao i kod mnogih projekata ovakvog tipa, javnost je bila podeljena: neki su kritikovali koncept jer je u pitanju bespotrebna replika nečega što već postoji, dakle takve Terazije postoje, a uloženi novac (oko 72 miliona dinara) je mogao da se uloži u prave Terazije, u rehabilitaciju partera, fasada i sadržaja koji asociraju na prošla vremena; deo javnosti koji je podržavao ovakav koncept argumentovao je time što je na Novom Beogradu oformljen čovekomeran, topao, romantičan ambijent u okruženju betona i asfalta, makar to bila i replika. Sasvim pristojno su izgledali popločanje, mobilijar, stari tramvaji, koji su davali utisak trajnijeg sadržaja. Kulise zgrada su međutim, delovali kao privremene montažne gipsane ploče nalepljene na skele – prava skalamerija. Činjenica je i da tokom dve godine letnji programi nisu bili loši, da su bili primereni osnovnoj ideji (džez koncerti, poetske večeri, romantične kafane, kostimirani glumci), ali i da ovaj tematski park nikada nije zaživeo u punom sjaju. Nikada ovde nije bilo više od stotinak ljudi. Brojni lokali koje je nudila Agencija za poslovni prostor nisu privukli zakupce. Čak se utvrdilo da je kompleks nelegalno bio prikačen na elektromrežu. Poslednjih meseci, tematski park je bio zapušten i zarastao u korov. Njegovo održavanje je postalo veoma skupo za gradski budžet. Jedan od razloga za uklanjanje je i što su ideja i realizacija bile čedo Demokratske stranke u Novom Beogradu, oponentima trenutne političke garniture u Beogradu.
Tematski park Terazije 1930, fotografija iz 2013. godine
Čitava priča postavlja pitanje koliko su tematski parkovi kod nas održivi i da li ih treba razvijati kroz nove koncepte, ili je bolje da se vratimo obnovi i rehabilitaciji autentičnih spomeničkih istorijskih celina i ambijenata, kakvih imamo u izobilju. Pored tematskog parka Terazije 1930, propale su ideje Kraljevog grada ispod Magliča na Ibru, Bambilenda u Požarevcu,
Nasuprot tome, izuzetno su živa etno-sela i muzeji, poput Starog sela u Sirogojnu, etno naselja u Sovljaku, praistorijskog naselja Pločnik u Toplici, ili takozvana etno-sela ili etno-gradovi, poput Stanišića, Visokog, Drvengrada, Andrićgrada, novog Skoplja, itd. Odgovor je jednostavan. Kao i sve ostalo, dobri projekti na našem blesavom Balkanu ne zavise od sistemskih postavki, već isključivo zavise od entuzijazma pojedinaca koji te projekte vode.
Priče međutim, nikad dosta, pa se najavljuju kojekakvi Diznilendi i druge detinjarije!
Korzoportal
PROČITAJTE VIŠE NA:
https://planina-tara.com/korzo