2+

Users who have LIKED this post:

  • avatar
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Prvi put od kada je 10. jun ustanovljen kao Svetski dan secesije (Art Nouveau), u Beogradu je istoričarka umetnosti Majda Sikošek predstavila domete beogradske secesije i pritom podsetila da je ovo najkraći od svih umetničkih pokreta, trajao je samo 20 godina. U pitanju je strastveni, raskošni, slobodan pristup življenju!  Korzoportal na licu mesta.

IMG_2367

Majda Sikošek o beogradskoj secesiji                                                                                                                   Foto: Maja Medić

I sam pojam “secesija” označava nešto što se “odvaja”, “otcepljuje” u geografskom poimanju, ali to označavaju i analogni  pojmovi “art nuvo”, “jugendstil”, “modern stajl” koji se odnose na u trajanju najkraći umetnički pokret koji je zahvatio Evropu s kraja 19. veka u kome su stvaraoci u svim sferama umetnosti i arhitekturi zbacili stege i uplovili u svet pozlaćene mašte i razbarušenih artefakata.

bec 074

Beč                                                                                                                                                        Foto: korzoportal

Nekadašnji Robni magazin u ulici Kralja Petra izgrađenom 1907. po nacrtima Viktora Azriela  jedini je u potpunosti secesionistički objekat u Beogradu.

robni magazin

Robni magazin, ulica Kralaj Petra 16                                                                                                                Foto: Majda Sikošek

“Hotel Moskva”  izgrađen je potpuno u stilu secesije. Projekat Jovan Ilikić, fasada Pavel Karlovič Bergerštaser. Originalni kalupi za keramičke ukrase nalaze se u Žolnai fabrici u Pečuju.

moskvaHotel „Moskva“, Terazije, Beograd                                                                                              Foto: Majda Sikošek

Stara telefonska centrala u Kosovskoj ulici 47 (ugao sa Palmotićevom) nastala je na talasu ideje secesije o stvaranju nacionalnih stilova, sa dekorativnim elementima moravske škole.

Foto telefonska centralaStara telefonska centrala                                                                                                                        Foto: korzoportal

Porodična kuća arhitekte Milana Antonovića nalazi se na uglu Hilandarske i ulice Đure Daničića. Ponavljanje tri uža vertikalna dela na kojima je smešten po jedan prozor, jednog šireg centralnog na samom uglu vertikalnog takođe sa jednim prozorom i dva horizontalna sa po dva prozora daje ritmičnost ovoj maloj zgradi, takoreći pravi gužvu. Današnje stanje sa erkondišnima na fasadi !?

porodicna kuca

Porodična kuća                                                                                                                                        Foto: Majda Sikošek

Beogradska secesija je otvoreno polje istraživanja. To je logično ako ovaj umetnički pokret shvatimo kao filozofiju života. Majda Sikošek ne namerava da napusti ovo polje isteraživanja!

PROČITAJTE Iviktorija-aladzic-arhitekti-komor-i-jakab-suboticka-arhitekturabojan-kojicic-arhitektura-secesije-u-velikom-beckereku-zrenjaninu/aleksandar-zograf-suboticka-secesija-u-stripubojan-kojicic-arhitektura-secesije-u-velikom-beckereku-zrenjaninupalate-vile-u-vojvodini,

 

 

 

 

2+

Users who have LIKED this post:

  • avatar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *