Kulturni turizam je nekada značio obilazak značajnih građevina iz prošlosti, upoznavanje istorijskih narativa o važnim ličnostima i godinama velikih bitaka. Zbog čega je današnji turista više zainteresovan da popije lokalno vino i sedi na oronulim stepenicama gde se izležavaju mačke?
Prihvaćeno stanovište je da je kultura u užem smislu predstavljena kroz umetnost, odnosno njene oblike – književnost, muziku, slikarstvo, vajartsvo, izvođačke umetnosti, fotografiju, film. Sa aspekta nasleđa, kultura se posmatra kroz materijalne artefakte – spomenike, građevine i pokretne predmete, kao i kroz nematerijalne elemente nasleđa – pismo, pesmu, običaje, ples, religiju, verovanja. Od umetnosti, preko nasleđa, približavamo se opisu kulture koji je po mom mišljenju najobuhvatniji – antropološki pristup koji objašnjava da je kultura način života određenog naroda koji živi na jednom mestu. To znači da je, pored umetnosti i nasleđa, kultura i sve što radimo svakodnevno i što je rutina. To podrazumeva i doručak, i vreme odlaska na posao, kako provodimo pauzu, da li posle posla idemo negde na ručak ili se vraćamo kući; da li u slobodno vreme vozimo bicikl, kuvamo ili čitamo, ili nam je milije druženje sa prijateljima.
Turizam predstavlja nešto drugačiji fenomen od kulture – to je kretanje kružnog karaktera, sa tačkom povratka u mesto odakle smo krenuli, podrazumeva zadržavanje duže od jednog dana i trošenje određene sume novca. Turizam prate i znatne organizacione aktivnosti – prevoz, smeštaj i sadržaji na destinaciji. Često se za turizam kaže da eksploatiše resurse, bez previše razmišljanja od strane njegovih aktera – turista i organizatora putovanja. Brojne su studije koje ukazuju na štetne uticaje koje turizam ima na predele i autohtono stanovništvo destinacija. Pored nastojanja stručnjaka i već preduzetih aktivnosti na sanaciji degradiranih turističkih destinacija, teško je vratiti Kosta Bravu ili Veneciju u izvorno stanje, ono od pre dolaska turista koji su svojim prisustvom i zahtevima doveli do potpune izmene predela i povlačenja lokalnog stanovništva.
Pretpostavljam da se pitate kakve veze ima zločesti turizam sa kulturom, tom kompleksnom pojavom satkanom od najfinijih slojeva istorijske lepote i savremenog života. Pokušaću da vam pojasnim da stvari nisu crno bele i da ni zločesti momci nisu uvek opasni kako se na prvi pogled čine.
Turizam, iako je u konstantnoj ekspanziji, nije toliko masovan kao što je bio krajem 20. veka (u Srbiji trendovi kasne, tako da možemo reći da je to kod nas period prve decenije 21. veka). Naravno, masovna putovanja postoje, i pretpostavlja se da će nastaviti da postoje, ali pojavljuje se sve više ljudi koji žele da putuju odgovorno i svesno, da upoznaju život na destinaciji, da žive kao lokalci barem za to kratko vreme koliko su kod njih u gostima. I to je novi kulturni turizam!. Zato je sve više internet portala koji direktno povezuju ljude – one koji putuju i one koji primaju goste, one koji kuvaju i nude hranu u svojim stanovima sa onima koji žele da jedu sa lokalcima. Tu dolazimo do veze između turizma i kulture kao načina života i vidimo kako su ove dve stvari povezane i suštinski važne za međusobno upoznavanje dve kulture – domaćina i gosta.
Kulturni turizam je nekada obuhvatao obilazak građevina, upoznavanje sa istorijskim narativima o važnim ličnostima i godinama velikih bitaka. Ali današnji turisti se dobro pripremaju za putovanja, odlično su informisani i žele na putovanju da dožive nešto više od ređanja podataka. Žele da osete duh mesta (genius loci), da otkriju nešto što ne piše u turističkim vodičima i što ih neočekivano dočeka i prijatno iznenadi. Sve je u doživljaju, ali to ne mora biti spektakl, veliki festival… Najčešće je taj doživljaj ono što mi, lokalci uzimamo zdravo za gotovo – miris pite iz pekare, senka guste krošnje u crkvenoj porti, hladno stepenište u vrelom danu na koje se sedne… Sve više se traži atmosfera, duh mesta, doživljavanje neopipljivog što čini najfinije tkivo mesta. Dobra stvar je što svako mesto ima ono nešto, a za otkrivanje toga nisu potrebna velika sredstva već samo pogled u sebe, emocije prema mestu odakle smo, u osobine ljudi koje u svom mestu najviše volimo i u ćoše gde možemo sesti sami ili u društvu, uz zvuke, mirise i boje tipičnim samo za to mesto i trenutak.
Kulturni turizam trebalo bi da otkrije duh mesta i tada neće uništiti ničiji identitet!
Ivana Volić
PROČITAJTE VIŠE NA:
http://www.ekonomskiportal.com
http://www.slovackizavod.org.rs