Španski grad Toledo nalazi se na Unesko listi svetske baštine. Ovde se vekovima prepliću hrišćanska, jevrejska i mavarska kultura. Stari grad nalazi se na vrh brda, što je tipično za srednjovekovne gradove. Okružen je rekom Taho. Čipka iz Toleda nadaleko je čuvena! Vladimir Stojanović piše o ovoj vrednoj baštini za korzoportal.
Nekadašnja prestonica Toledo nalazi se u osunčanoj španskoj Mezeti. Udaljen je oko 70 kilometara od Madrida odakle se do Toleda stiže brzim i udobnim vozom za samo pola sata. To je ujedno jedan od razloga zbog kojeg turisti, pored svih znamenitosti neponovljivog Madrida rado posećuju i ovaj gradić. Ako ga smestimo u vremenski okvir punog prosperiteta, Toledo je monumentalan i osoben. Ne treba mnogo ni običnom turisti da već u prvom susretu sa gradom shvati koliko je poseban. Toledo ima odličan položaj koji je u nesigurnim, srednjovekovnim vremenima, baš kao i u slučaju brojnih drugih gradova ili utvrđenja, pružao sigurnost i zaštitu. Grad je sa tri strane okružen rekom Taho najdužom na Iberijskom poluostrvu. Duž njene obala uređena je pešačka staza. Pravo je zadovoljstvo sa nekog od vidikovaca koji su na njoj podignuti posmatrati ovaj prirodni predeo kao i vizuru grada. U njenom centru, na vrhu brda koje se strmo izdiže iznad reke, podignuta je tvrđava Alkasar. Reku na ovom mestu premošćuje čuveni Puente del Alkantara, jedan od nekoliko mostova.
Morfologiju starog dela grada odlikuje mrežasta struktura ulica, bez nekog posebnog pravila u njihovom rasprostiranjui koje su, pri tom, prilično uske. U toku turističke sezone ulice postaju dodatno živopisne. Toledo posebnim čini i prilično zastupljeni mudehar stil koji je reinterpretira zapadnjačke stilove izgradnje (romanika, gotika) kroz muslimanske uticaje. Ovaj stil je prvo prihvaćen baš ovde, u Toledu.
Kulturno istorijsko nasleđe Toleda jedinstvenim čini stvaralaštvo tri zajednice:hrišćanske, jevrejske i islamske. Najpoznatija hrišćanska crkva je čuvena katedrala Toleda u gotskom stilu, građena od 13. do 15. veka. U njoj se nalazi nekoliko muzejskih zbirki i riznica koje, sa ambijentom monumentalnog enterijera pomažu da se doživi hrišćanski deo baštine Toleda. U crkvenoj sakristiji izložene su između ostalih i slike El Greka, Karavađa i Ticijana.
U gradu su do danas sačuvane dve sinagoge: Del Transito i De Santa Maria La Blanka. Del Transito je osnovana u 14. veku. Tokom vremena građevina je menjala namenu pa je ovde bila smeštena crkva, ali i vojni štab u vreme Napoleonovih ratova. Za kulturni spomenik je proglašena 1877. godine. Početkom 20. veka u zgradi je uređen Muzej sefardskih Jevreja. Druga sinagoga, De Santa Maria La Blanka iz 12. veka, prema pretpostavkama, predstavlja najstarije očuvano zdanje sinagoge u Evropi.
Ostaci mavarske tradicije prisutni su u zgradi džamije koja danas nosi ime Cristo de la Luz i kojoj su svakako hrišćani kasnije dali to ime. Ovo zdanje je sagrađeno na prelazu 10. u 11. vek. Nalazi su u delu grada koji su nekada naseljavali bogatiji muslimani i to onda kada je bio poznat pod imenom Medina.
Muzej Santa Kruz je još jedna od monumentalnih građevina starog jezgra, originalno sagrađena u 16. veku za potrebe bolnice, dok je u 19. veku preuređena u muzej. U raznovrsnim postavkama moguće je videti više značajnih istorijskih i umetničkih artefakata, među kojima se izdvajaju i dela slikarstva jedinstvenog El Greka. Ovaj dvorski slikar španskog kralja Filipa II, živeo je i stvarao upravo u Toledu.
Nekoliko monumentalnih kapija, podignutih na ulazu u stari grad, datira iz različitih vremena. Svaka od njih je živopisna i zanimljiva na svoj način. Puerta del Sol je sagrađena u 13. veku. Na ovom mestu su pronađeni ostaci ranohrišćanskih grobnica iz 4. veka.
Plato ispred samostana Svetog Ivana idealno je mesto za predah u kome posetioci i turisti mogu da uživaju u pogledu na raskošnu obradu njegove fasade u gotskom stilu. Tavanica drugog sprata izvedena je u mudehar stilu. Samostan su podigli u 15. veku „Katolički kraljevi“ – Izabela I od Kastilje i Ferdnando II od Aragona.
U turističkim delovima grada nalaze se i brojne prodavnice suvenira. Svaka od njih dodatno podseća da Toledo, kroz razvoj turizma živi od sopstvene baštine. U njima se mogu kupiti najraznovrsniji predmeti u rasponu od finih keramičkih proizvoda do mačeva.
Toledo je impresivan i to se ne ogleda samo u njegovim najznačajnijim zdanjima koja bez svake sumnje predstavljaju krunu njegove veličine. Ovde je svako ukrštanje dve ili više ulica postalo – mali trg o kome ne piše u turističkim vodičima. Sve to zajedno je sastavni deo gradskog predela koji se svrstao u jedan od najlepših i najvrednijih na globalnom nivou. Zahvaljujući istorijskom i kulturnom značaju Toledo je upisan na listu Svetske kulturne baštine 1986. godine.
PROČITAJTE I: bastina-vojvodine-i-vise-od-toga, aleksandar-zograf-bastina-negotina-u-stripu, beograd-reke-bastina, ivan-stevovic-graditeljska-bastina-srba-u-jerusalimu-ukrstanja, undergrad-bastina-beogradskog-podzemlja, bastina-vojvodine-razvojni-lokaliteti-sirmium