U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je (24. februar 2015) izložba – Ana Bešlić emancipacija forme, u podnaslovu Skulpture u javnim zbirkama i muzejskim kolekcijama: Izbor 1954-2001. Autorka i kustoskinja je Suzana Vuksanović.
Suzana Vuksanović
Ambiciozna i temeljna u radu Suzana Vuksanović, već prepoznata kao kustoskinja koja se hvata velikih zalogaja i ovog puta nam je servirala jedan takav – stvaralaštvo jedne od naših najznačajnih vajarki Ane Bešlić. Govori za Korzoportal
Ideja o izložbi postoji već nekoliko godina, pripreme su isto toliko trajale. Zbog čega? Pre svega zbog skulptura čija je autorka Ana Bešlić. One to zaslužuju, i ranije su zasluživale, a što dokazuje njena impresivna biografija, izlagačke aktivnosti i posao koji se tiče izvođenje javnih spomenika i javnih skulptura.
Ana Bešlić imala je dug i plodan život, tokom pola veka svog umetničkog rada ostvarila je opus koji možda nije istražen do kraja i možda nije do kraja poznat. Meni se bar čini da pored Olge Jevrić i Olge Jančić, mesto Ane Bešlić nije tako čvrsto pozicionirano u našoj istoriji umetnosti. Ne tvrdim da će ovom izložbom biti, niti je to moja ambicija. Želja mi je bila da pokažem ono što od njenih radova čuvaju muzejske ustanove u zemlji. U pitanju je 60 njenih skulptura do čijih podataka sam uspela da dođem i ta građa se nalazi u katalogu koji je sada izdao MSUV povodom izložbe, na kojoj je izloženo njenih 28 radova.
Ana Bešlić je interesantnija utoliko što je od 1947. kada je diplomirala na Vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, tada kao jedna od retkih skulptorki, vajarki u zemlji, do 2008. kada je preminula, prošla kroz nekoliko faza za koje je smatrala da nisu bitno menjale njeno delo. Govorila je, sa čim se donekle slažem, da je njeno polazište uvek bio jedan loptasti oblik, jedna bojena lopta iz koje su se kasnije rodile forme koje je nazivala otvorenim formama. Iz te sferoidne forme su stvarani portreti, oblici jastučnih formi… Ono što sada očekujem, kada na jednom mestu imamo tri njena stvaralačka ciklusa da je možda pročitamo i rastumačimo bolje, da nam ona postane bliža i da u našoj istoriji umetnosti bude prepoznata. Čini mi se da do sada nije bila. Možda grešim.
POGLEDAJTE VIŠE O OVOJ TEMI:
http://www.msuv.org/program/aktuelno