Novosadska Spomen zbirka Pavla Beljanskog dodeljuje jedinstvenu nagradu u Srbiji koju je ustanovio Pavle Beljanski 1965. godine. Odnosi se na najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti odbranjen na Odeljenju istorije umetnosti beogradskog Filozofskog fakulteta u tekućoj godini. Ovogodišnja 49. lauretakinja Sanda Kalebić odbranila je diplomski rad „Predstave cara Dušana u srpskoj vizuelnoj kulturi 19. veka“. Korzoportal na licu mesta.
Sanda Kalebić
Nagrađena Sanda Kalebić odlučila je da se bavi carem Dušanom u vizuelnoj kulturi od 16. do 20 veka, sa težištem na 19-om veku: Došla sam do saznanja kako je njegov kult konstruisan tako da je kroz dugi vremenski period od 16. do 20. veka sa različitom funkcijom, na različite načine korišćen, ali uvek s istom idejom – da se predstavi kao slavan. Zanimljivo mi je bilo da je on u 16. veku “služio”u likovnoj umetnosti na jedan , u 18. na drugi način kada ga je crkva „koristila“ za svoju propaganda. Na početku 19. veka prvo je postojalo patriotsko osećanja u odnosu na cara Dušana, a na kraju 19. veka on postaje deo zvanične državne propagande. Naša istorija nije bila poznata u većoj meri do pred kraj 19. veka tako da je lik cara Dušana građen na osnovu mitova. Iz današnje perspektive takve takozvane pogrešne istorije koja je ranije pisana, te po inerciji usvajana, to je u završnici postala zvanična slika o caru Dušanu. Ali, istorija je nešto drugo. To sam htela da dokažem. Nije to bio slučaj samo sa carem Dušanom, već i na primer sa Markom Kraljevićem. Bitno je bilo u šta se veruje, a ne šta je stvarno.
Ovogodišnja dobitnica Sanda Kalebić (u crnoj, cvetnoj haljini), upravnica Spomen Zbirke Jasna Jovanov (pored nje) i nekoliko prethodnih dobitnika
Sanda Kalebić: Uvek je lakše kada za istraživanje imate mnogo izvora i podataka, pa i kada vas ne vode ka pravom putu. Da, uvek je bolje da imate više podatka nego manje. Car Dušan je izučavan u raznim naukama, ali do sada nije napisan rad koji se bavi razvojem njegovog lika u vizuelnoj umetnosti i njega u funkciji nacionalne ideje, nacionalnog heroja. A meni je baš to bilo najzanimljivije. U istraživanju, bavila sam se i pojedinačno slikama, i celinom građenja mita. S početka 19. veka u likovnom smislu predstave cara Dušana nisu najuspelije, ali one nisu bile presudne za moju kasniju priču. Kako idemo ka kraju 19. veka slikali su ga Đura Jakšić, Paja Jovanović i to su vrhunska dela.
Jasna Jovanov, upravnica, na uručenju nagrade Spomen zbirke Pavla Beljanskog, dobitnica druga levo
Sanda Kalebić diplomski rad „Predstave cara Dušana u srpskoj vizuelnoj kulturi 19. veka“ odbranila je kod profesora Nenada Makuljevića. A sada da se vratimo u blisku prošlost kada je prvi put dodeljena Nagrada Spomen zbirke Pavla Beljanskog za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti odbranjenog na Odeljenju istorije umetnosti beogradskog Filozofskog fakulteta. Nagrađena je bila Marica Šuput, potom profesorka na istom Odeljenju.
Marica Šuput, prva dobitnica nagrade Spomen zbirke Pavla Beljanskog
Prvonagrađena pre 49 godina Marica Šuput, potom profesorka na Odeljenju istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, o vrednostima nagrade Spomen zbirke Pavla Beljanskog : Mislim da ova nagrada ima izuzetnu vrednost sa više aspekata. Podstiče studente da se na pravi način posvete svom budućem poslu. Osim toga svim dobitnicima nagrade je i obaveza da u svojoj struci nastave rad trudeći se da i na taj način opravdaju što su postali dobitnici ovako prestižne nagrade koja srećom za ovih 49 godina, od svoje prestižnosti ništa nije izgubila. Naprotiv, ona postaje u ovom, da kažem eufemistički – čudnom vremenu, dragulj u kulturu ne samo Novog Sada, već u kulturu naše zemlje.
Pavle Beljanski, kolekcionar, mecena umetnika, čija Spomen zbirka Pavla Beljanskog nastavlja njegovu zamisao osnaživanja istraživačkih poduhvata u oblasti istorije umetnosti, bio bi zadovoljan sledom događaja, a i ovogodišnjim žirijem za dodelu nagrade za istraživački studentski, diplomski rad u istoriji umetnosti. Činili su ga Dušan Otašević, Saša Brajović, Simona Čupić, Zoran Todorović i Jasna Jovanov.
PROČITAJTE I: spomen-zbirka-pavla-beljanskog, spomen-zbirka-pavla-beljanskog-ugostila-modernu-galeriju-zagreb, u-zagrebu-kolekcija-pavla-beljanskog-biseri-moderne, pavle-beljanski-gospodin-umetnosi, nadezda-petrovic-vek-posle-nova-citanja-slika