U Novom Sadu je po 21. put uručena godišnja Nagrada „Sava Šumanović“ za likovnu umetnost. Ovogodišnji laureat je vajar Slavoljub Caja Radojčić (Beograd, 1942) za retrospektivnu izložbu „O herojima i antiherojima“ u Galeriji Kulturnog centra Beograd (jun 2018). Nagradu su 1999. godine ustanovili Novosadski sajam, Galerija Bel Art i Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko. Korzoportal na licu mesta.
Slavoljub Caja Radojčić, uručenje nagrade
Vajar Slavoljub Caja Radojčić je u srpskoj umetnosti prisutan više od pola veka. Njegova stvaralačka avantura je počela 1967. godine, neposredno posle diplomiranja na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Miše Popovića. U ranim radovima, nastalim u atmosferi modernizma, koji je šezdesetih godina 20. veka u jugoslovenskoj umetnost obeležen specifičnim post-socrealističkim poletom, dinamizmom i stvaralačkom slobodom, izdvajao se osobenim shvatanjem figure kao autohtone skulpturalne forme uvek oslonjene na doživljaj stvarnosti i njenih manifestacija. Od tada do danas, Radojčićeva skulptura razvijala se u skladnom kontinuitetu tokom kojeg je umetnik izgradio specifičan skulptorski diskurs u kojem funkcioniše čvrsti spoj forme i sadržaja, to jest sintetički odnos estetskih i etičkih načela. Ta i takva sinteza rezultira radovima nabijenim osobenim utiskom tihe dečačke igre dovedene do drastične poetike apsurda. Ova skulptura se, zapravo, kritički odnosi prema svetu u stanju epohalne krize kojom smo obuhvaćeni tokom svih ovih godina i decenija.
Slavoljub Caja Radojčić o svom doživljaju sveta koji iskazuje u skulpturama, crtežima, slikama: To su slike iz detinjstva, sećanja, traganja za drugim civilizacijama, za objektima koji potvrđuje moja osećanja. Shvatio sam da mi kao narod nismo toliko veliki da bismo mogli da se bavimo samo svojim nasleđem, pa sam se oslanjao na ruske umetnike, na Tatlina, na primer, radio sam njegove portrete, proučavao sam mitologiju, književnost. Na mene je naročito uticala seta ruskih pisaca. Muzika? Mocart. Rusi kažu „Mocart sigrajet“. I mi kažeme „dete se sigra“. Igra se sa samim sobom. To me teši.
Prvi dobitnik Nagrade „Sava Šumanović“ 1999. bio je Dragoslav Ugren, prethodne godine Igor Antić, između ostalih laureati su bili Mrđan Bajić, Milan Balnuša, Olga Jevrić, Čedomir Vasić, Raša Todosijević, Marija Dragojlović...
Nagradu Slavoljubu Caji Radojčiću dodelio je žiri: Sava Stepanov, Vesna Latinović, Svetlana Mladenov.
PROČITAJTE I: ruska-avangarda-art-revolucija, mali-likovni-salon-pola-veka-osvajanja-prstora, intervju-tijana-palkovljevic-bugarski-galerija-matice-srpske-novi-pogled, pojave-skvoteri-zivot-protiv-konzumerizma, filip-glas-etide-pod-prstima-studenata