Radmila Petrović (Užice, 1996) autorka je pesničke zbirke “Moja mama zna šta se dešava u gradovima” (Enklava, 2020) iz koje je pesma “Ne umem toplije”. Foto: Aleksandar Carić Car
dođi, imam imanje
žicu kroz koju protiče struja
da čuva krave i komšinicu
koja će o nama znati više nego mi
dođi, ovo je selo puno matičnjaka
spornih međa i neiskorišćenih talenata
ovde ćeš jesti trešnje
i postati dovoljno snažan
da iz poezije proteraš Ikeu
ustupiš prostor jelkama sa Tare
i deci kojoj nisu slavili rođendane
dođi, na ovim brdima
završavaju helijumski baloni
kad se otrgnu uličnim prodavcima
rađaju se lepe devojke
a godine šire ramena muškarcima
moj će te tata voleti
jer ličiš na bistri planinski potok
s kog navodnjavamo sve planataže
što i kad nema kiša ne prestaje da huči
svi moji školski sastavi bili su o tebi
dođi i zagrli me tako da ponovo imam
devet godina
umeš li to još uvek?
Oprema teksta korzoportal
PROČITAJTE I: poezija-radmila-petrovic-ako-je-ljubav-onda-je-ljubav/, foto-esej-valjevo-u-prolazu/, gradic-primopredaja-rodne-kuca-bana-jelacica/, foto-esej-gradic-java-kao-san/, intervju-dragana-kojic-skulptura-minijatura-nagrada/, suburbium-nepokretno-naslede-u-srbiji/, bojana-karavidic-ljubav-arhitektura-bastina-i-ja/