Dan je počeo poštarevom isporukom pošiljke iz Kotora u Gradić. Nagoveštaj dana koji obećava. Slede događaji koji ne menjaju svet, ali oblikuju misao o dobroti. Foto esej. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Volim pošiljke sa zalepljenom poštanskom markom i rukopisom ispisanoj adresi na koverti. A kad dan počne sa poštanskim žigom “Kotor” odmah se prenem, radoznala, jer je za mene Kotor civilna organizacij Expeditio. Opet su nešto smisli da podstaku javno mnjenje u zaštiti baštine…
… onda stiže Romana da me odmeni u jutarnjoj šetnji sa Hektorom. Pogledi očiju boje divljeg kestena šalju vidljive strele blagosti…
… onda mi je brat doneo novine, smoki u čokoladi i grickalice ribice. Opslužuje me od septembra kada sam slomila nogu. Nije jedini, mala vojska mojih drugarica titra oko mene kako bi mi olakšale totalnu nepokretnost. O mužu da ne govorim…
… onda je došla Dragana, kreatorka svilenih marama Ja-majka i donela mi čokoladu…
… u međuvremenu kuvam goveđu supu, pokušavam da koračam bez štapa (štake su odavno prevaziđene), bole me leđa od skoro tromesečnog ležanja, ali to je zanemarljivo od ushićenja što KORAČAM… Veče je. Stiže lepa Goga da preuzme Hektora tj njegovu večernju šetnju. Posle se maze, ja ljubomorna…
… prošao je dan, spokoj se širi dok magla obavija grad. Čitam…
… dan traje i kada je noć.
PROČITAJTE I: tibor-jona-vakcina/, foto-esej-valjevo-u-prolazu/, foto-esej-kalemegdanski-prizori-jutro/, expeditio-nova-publikacija-i-mapa-podrucja-kotora-koja-su-na-listi-unesco-a/, drvene-kuce-povratak-prirodnom/,