U Kreativnom distriktu Novi Sad (Kineska četvrt), u prostoru Menza, od 20. do 26. novembra, održana je interaktivna instalacija Suba soba. Projekat potpisuje Udruženje za promociju savremene muzičke umetnosti „Nove Uši“ sa autorkama Brankom Parlić i Verom Kopicl, uz brojne saradnike, pre svih to je Fondacija „Mitar Subotić Suba“ koju je posle tragične muzičareve smrti osnovala njegova majka Ruža Subotić. Program je ostvaren u tematskom bloku Druga? Evropa, Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022. Korzoportal
Stvaralaštvo i život Mitra Subotića Sube (Novi Sad, 1961 – Sao Paolo, 1999) pionira elektronske muzike koji je posle Novog Sada, izabrao Sao Paolo za mesto boravka i uticao na razvoj muzičke scene Brazila, prikazani su u jedinstvenom prostoru Kreativnog distrikta u Novom Sadu Menza, koji je ovog puta pretvoren u Suba sobu. U prizemlju i na spratu prikazan je do sada javnosti nepoznati foto, video i audio materijal, kao i artefakti poput muzičkih sprava na kojima su nastajale njegove kompozicije.
Otvaranje: Z. Janjetov, R. Subotić, B. Parlić
Sedam dana nizali su se programi i susreti čiji je zajednički imenitelj bio Mitar Subotić Suba koji je tragično preminuo u Sao Paolu, u požaru iz koga je spasavao svoje dragocene uređaje i snimljeni materijal. Na žalost, pluća nisu izdržala.
Većina Novosađana ne zna za Subin veliki značaj na polju elektronske muzike. Pijanistkinja Branka Parlić iz Udruženja za promociju savremene muzičke umetnosti „Nove Uši“, seća se – “Upoznali smo se osamdesetih godina u srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“, tek sam počela da radim kao profesorka klavira i među nama je bila mala razlika u godinama. Zbližilo nas je interesovanje za savremenu muziku. Znao je da sam članica Ansamblu za novu drugu muziku. Dala sam mu neke brošure, on je spadao u te radoznale dečake i nije mi palo teško da mu posvetim vreme u razgovorima koji su postali inspirativni i njemu i meni. U to vreme sam slučajno čula muziku Erika Satija koja je kod nas bila takoreći nepoznata, a Suba mi je iz Pariza doneo Satijeve note i tada sam snimila ploču. Subi se to dopalo i predložio je da ponovo snimim, ali da on bude producent. To nije bio isti snimak, a bila mu je inspiracija da uradi neke intervencije sa čime sam se složila. Tako je nastala kompozicija “Thanks Mr Rorschach” koja je na njegovoj prvoj ploči “Disullusioned” gde sam bila jedna od izvođača”.
Bosiljka Zirojević Lečić kustoskinja je Suba sobe. Doprinela je da se izbegne patetično oslikavanje Subine intime. Kaže za korzoportal “da je to bio timski rad, a materijal je dolazio sa svih strana, fotografije iz Brazila, pre svega iz Fondacije koju je osnovala Subina majka Ruža. Najvažnije je bilo da prikažemo njegov rad, pa je akcenat prostora na spratu gde smo postavili tako da kažem “praistorijske” sprave na kojima je stvarao elektronsku muziku. Tu su i dve ekskluzivne fotografije na kojima je prikazano kako je formirao studio kod kuće. Na jednom uređaju urezano je njegovo umetničko ime Rex Illusivi”. Pod ovim pseudonimom počeo je da komponuje muziku za emisiju Radio Novog Sada “Novi vidici – jedna druga jugoslovenska pop scena” i otvarao je nove prostore u jugoslovenskoj muzici kao autor i producent. Po odlasku u Brazil krajem osamdesetih značajno je uticao na brojne tamošnje muzičare, a Bebeli Žilberto dao je zvuk koji ju je učinio svetskom zvezdom.
Razgovor o pozorištu Foto: Vladimir Holodkov
Suba soba je krajem novembra 2022. postala “sigurna kuća” za aktere koji su na mnogo načina sarađivali sa Subom. Neki su bili fizički prisutni, neki su učestvovali putem tematskih zum razgovora (zoom meetings). O Subinim počecima govorio je njegov nerazdvojni drug, strip autor Zoran Janjetov, o njegovoj pozorišnoj muzici reditelj Haris Pašović ( “Ne sjećam se kako smo se upoznali, kako smo radili, ali znam kako je izgledala njegova soba, gde je sjedio njegov tata kad smo išli kod njega kući, tada nismo ništa snimali, a kad smo radili, on je bio sa glumcima, nisam se miješao. Njegovo prisustvo bilo je muzika”), plesačica, koreografkinja, rediteljka Nada Kokotović ( “Suradnja sa njim bila je izuzetna. Ja radim predstavu, on radi muziku i to je bilo spontano što mislim da je bitno za suradnju. Znali smo ko šta radi. U ono vrijeme, u zemlji u kojoj smo bili važni, sada je druga zemlja, mi smo drugačiji, ali ovo je pravi način da se sada sjećamo što smo tada radili sa Mitrom”), pozorišnui kritičar i pisac Vladimir Kopicl ( “Suba je od 1985. do 1991, od svoje 20. do 31. godine uradio muziku za 14 predstava. Za samo nekoliko godina, to je užasno mnogo”).
Kofer sa Subinim trakama, kasetama… stigao je iz Brazila
Promovisan je buklet kao najava knjige “Dreambird/SUBA: u potrazi za pulsom sveta” koji priprema Lazar Džamić, zatim dupli vinil Mitra Subotića Sube Dreambird o kome su govorili i gosti iz Brazila, prisutan je bio najbliži brazilski saradnik i jedan od najboljih svetskih perkusionista Žoao Paraiba koji je održao i radionicu o brazilskim ritmovima. Tom prilikom javio se iz Amerike Goran Vejvoda (“Za mene je Suba, jednako – sloboda”) sa kojim je radio ambijentalnu instalaciju „The Dreambird, In The Mooncage“, snimljenu u Parizu 1988. godine, kada je Suba dobio nagradu UNESKO fonda za promociju kulture.
A ničega ne bi bilo da nije “Mama Sube”, Ruže Subotić koja je posle sinovljeve smrti osnovala Fondaciju “Mitar Subotić Suba” sa bogatom arhivom. Njena zadivljujuće energija u poznim godinama (koje nisu vidljive!) bila je spiritus movens čitavom projektu Suba soba.
O jednoj od epizoda posle sinovljeve tragične smrti govorila je Ruža Subotić – “Kada je u julu 1999. Suba došao da obiđe bolesnog oca, pokazao mi je kutiju sa trakama i rekao da se one moraju prebaciti u digitalno, pa će to uraditi kada ponovo dođe u novembru. Čuli smo se 2. novembra kada je najavio dolazak za 23. Onda se dogodila nesreća i muzika je ostala na trakama. Tada se pojavila Aleksandra Ketig Gucunski, njegova koleginica koja je igrala u baletu Nade Kokotović “Proust” za koju je pisao muziku. Želela je da u Pozorištu mladih obnove predstavu sa njenom koreografijom. Ali, nemamo muziku! Tada smo uz podršku Radio Novog Sada, 40 dana, od deset uveče do četiri ujutru prebacivali trake na kompjuter. To su radili Slobodan Misailović i Jan Šaš”.
Žoao Paraiba Foto: Vladimir Holodkov
Tokom šest dana trajanja programa Subina soba predstavljen je cd “Suba: Novi Sad”, održan je baletski performans Rex Illusivi in Vitro (Aleksandra Ketig i plesačice u projektima Novosadske sekcije CID-UNESCO), predavanje izdavača i kustosa Vladimira Ivkovića (Nemačka), predstavljeni su video radovi Nebojša Krivokuća na Subinu muziku, film u nastajanju Uroša Milovanovića o Subi, održavane su svakodnevne tematske radionice, koncert Subinih saradnika i prijatelji (Ivan Fece Firči, Aleksandar Dujin, Vlada Samrdžić, Atila Šoti) i završna Žurka kod Sube.
Nemoguće je pomenuti sve učesnike i programe interaktivne instalacije Suba soba, a svi su jednako doprineli ne samo podsećajući na muzičko delo Mitra Subotića Sube koje nema rok trajanja, već i na negovanje kulture sećanja.
PROČITAJTE I: knjiga-vodic-kako-razumeti-novu-umetnicku-praksu/, razgovor-s-povodom-branka-parlic-ansambl-za-novu-drugu-muziku/, foto-esej-koloplet/, novosadski-knjizevni-bedeker/