Pesma Laze Kostića Santa Maria della Salute neprekidna je inspiracija za stvaraoce, za teoretičare književnosti, recitatore, glumce, muzičare, slikare. Novosadska slikarka Vera Zarić upustila se u još jedno likovno čitanje ove Kostićeve pesme koja se svrtava u vrh srpske ljubavne lirike. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković. Korzoportal
Vera Zarić sa mapom slika čija je tema pesma Santa Maria della Salute
Slikarka Vera Zarić iza koje su brojne izložbe, nagrade i putovanja na kojima je crpela inspiraciju, povodom 150 godina od rođenja Laze Kostića (što je bilo devedesetih godina prošlog, 20. veka) naslikala je ciklus posvećen pesmi Santa Maria della Salute. Tada je u novosadskoj gimnaziji Isidora Sekulći priređena izložba tih slika. Pozorišni muzej Vojvodine planirao je, tada, da izda knjigu ove pesme uz prateće slike Vere Zarić. Trebalo je to da bude bivotno izdanje, odnosno ograničenog tiraža, za bibliofile. Tada se nije dogodilo…
Ali jedan susret u 21. veku promenio je tok događaja. Sreli su se Vera Zarić i profesor Milovan Vujović koji se seća njene izložbe u gimnaziji kada je svaku strofu Santa Marie della Salute oslikala. U poznim godinama (91) pun entuzijazma, pritom i zaljubljenik u delo Laze Kostića, predložio je da se obnovi ono što je trebalo da bude knjiga pre 32 godine. Ona je izvukla mapu slika i počela da ih ređa, dok je on recitovao strofu po strofu. “Bez profesora nikada ne bih ovo uradila. On je preuzeo dogovore sa Pozorišnim muzejom Vojvodine, pa, videćemo. Slike su spremne. Njegov predlog je da za svaku strofu bude jedna slika, a sa druge samo slika, jer sam slikala dvostrano”, kaže Vera Zarić, dok ne prestaje da stvara nova dela u svom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Kao da je juče bilo, seća se kako su nastajale slike – “Po celom ateljeu sam okačila stihove Santa Marie della Salute i šest meseci sam slikala uz muziku Lučana Pavarotija. Nisam se opredelila ni za jedan motiv pojedinačno, već sam želela da slike budu sublimacija mojih osećanje za pesmu koju do danas doživljavam kao posebno. Nisam htela da slikam uljem, jer mi se činilo gubo”.
Vera Zarić oslikala je stihove Kostićeve pesme na posebnom japanskom papiru ručno rađenom od pirinčanih stabljika, koji je jednom prilikom kupila u Veneciji. On je čekao u mraku ateljea i dočekao svoju priliku. Danas se priseća – “Papir je bio čudesan. Počela sam da radim sa vodenim bojama ne samo akvarel i bajcevima, malo gvaš, ali najviše japanskim tuševima u boji.”
Drama likovnog stvaralašta u jeku – “Radim, radim i shvatim da se boja ne odslikava, a na papir ne sme dva puta da se povuče četka sa bojom, jer će se raspasti. Delikatna situaciju. Muka me je spopala. U jednom trenutku zaspim opsednuta problemom. I u snu mi se prikaže da sa jedne strane papira radim toplim bojama, sa druge hladnim. Jedva sam čekala da svane jutro. Počela sam tako, a kada sam završila nova drama, sve je izgledalo kao neko blato, mulj! Ipak, osećala sam da će sve doći na svoje kada se osuše boje. Tako je i bilo. Uporedo sam radila, okretala papir. Nastale su dvostrane slike koje eto, traju i posle 32 godine od nastajanja”.
Radoznalo i željno očekujemo knjigu stihova pesme Santa Maria della Salute oslikanu rukom Vere Zarić, a možda i prateću izložbu.
PROČITAJTE I: secaj-za-osecajnost/, foto-esej-palermo/, foto-esej-budimpesta-prica-o-dva-muzeja-o-jednoj-zgradi-i-jednom-kompozitoru/, kultura-secanja-fridrih-loc-knjiga-o-vrbasu/, malo-iznad-tla-srdjan-karanovic-o-svojim-filmovima/