Tema romana Ričarda Jejtsa “Put Revolucije” (Mali vrt, Beograd, 2020) je svakodnevica tri američke porodice spojene životom u američkom predgrađu pedesetih godina 20. veka. Bolno je suočiti se da je čovek najusamljenije biće na planeti. O tome piše Jejts u ovom romanu. Prevod: Nina Ivanović Muždeka. Foto: Tijana Terzić
Ričard Jejts napisao je “Put Revolucije” još 1961. godine, a tek je prošle godine preveden na srpski jezik. Ovo delo spade u velike, kultne američke romane u kome pisac kroz sudbine tri porodice oslikava život pun neostvarenih snova, strepnji od sutrašnjice, bračnih neverstava, trapavih preduzetničkih ambicija, neprihvatanja mentalne bolesti, da bi sve kulminiralo… ali, nije fer čitaocu otkrivati sve, dok sam ne otvori korice knjige i utone u priču o krhkosti takozvanog “američkog sna” i života uopšte.
Dijalog bračnog para Viler, Frenka i Ejpril u kome je sažeta suštima Jejtsovog romana:
… “I dalje si osećala da život prolazi kraj tebe?”
“Na neki način. I dalje sam imala tu ideju da negde postoji čitav svet pun izuzetnih, genijalnih ljudi… ljudi koji sve instiktivno znaju, koji su uspevali da im život ispadne onakav kakav su želeli a da se uopšte ne potrude, koji nikada nisu morali da izvuku najbolje iz loše situacije, jer im ni na pamet ne bi palo da iz prvog pokušaja nešto urade a da nije savršeno. Nekakvi herojski super-ljudi, svi prelepi i duhoviti, pribrani i ljubazni, i uvek sam zamišljala da ću, kad ih pronađem, odjednom spoznati da mi je mesto među njima, da sam ja jedna od njih, da je sve vreme trebalo da budem jedna od njih, i da je sve u međuvremenu bila greška; i oni bi to znali. Bila bih poput ružnog pačeta među labudovima”…
U romanu “Put Revolucije” Ričarda Jejtsa sve postaje upitno – ljubav, prijateljstvo, novac, brak, bračno neverstvo, poslovni uspeh, roditeljstvo, uostalom i sam život, ali ne i smrt! Žeđ za begom iz predvidive svakodnevice oličavaju Vilerovi koji maštaju da napuste “američki san” i zauvek se iz bezličnog američkog predgrađa presele u Pariz. Egzistencijalizam kuca na vrata kuće u američkom predgrađu. Ejpril ima plan za izvlačenje muža iz beznačajne korporacije, ona će se zaposliti, a –“… Ti ćeš raditi ono što ti je trebalo dopustiti da radiš još pre sedam godina. Pronalazićeš sebe. Čitaćeš i učiti i odlaziti u duge šetnje i razmišljati. Imaćeš vremena…”
Eskapizam iz Ničega, iz života prosečnog malog čoveka je moto junaka romana “Put Revolucije” Ričarda Jejtsa. Godišnja doba označavaju samo listovi zidnog kalendara“… U kuhinji je bilo živo od svih boja svitanja – bilo je divno jutro – a kalendar je izgubio svoju moć. Visio je tu, zahvaljujući A.Dž.Stolperu i sinovima, koristan samo za plaćanje računa i zakazivanje zubara. Dani i nedelje su sada mogli proticati a da niko ne mari; mesec bi mogao proći a da se niko ne seti da otcepi stranicu za prethodni mesec…”
Nekoliko reči o Ričardu Jejtsu (1926-1992) – “… Među istinskim zaljubljenicima u američku književnost, Jejts je oduvek imao kultni status, on je reper koji određuje pripadnost unutrašnjim krugovima znalaca – ako volite njegovu prozu, prošli ste test sposobnosti pronicanja iza očiglednog i pojavnog. Put Revolucije je Jejtsov roman prvenac koji je naredne (1962, prim. korzoportal) ušao u najuži izbor za Nacionalnu književnu nagradu (uz romane Kvaka 22 Džozefa Helera I Ljubitelj bioskopa Vokera Persija) i koji se i danas smatra njegovim najboljim, neprevaziđenim delom. Kako je govorio u intervjuima, njegova umetnička nesreća bila je u tome što je odmah na početku književne karijere napisao svoj najbolji roman…” (Iz pogovora Nine Ivanović Muždeka – Put Revolucije: “Genijalni rimejk Gospođe Bovari” ili izneverena utopija?, koja je i prevela knjigu)
PROČITAJTE I: vikend-prica-jako-kratka-prica/ , tekst-u-fokusu-obelezja-novosadskih-javnih-memorija/ , foto-esej-kanjiza-i-jelena/, almaski-kraj-korak-u-novom-milenijumu/