Naši istraživački aktuelnih društveno kulturnih fenomena malo pažnje posvetili su obimnijoj analizi nezavisne kulturne i umetničke scene koja je značajno obeležila devedesete godine prošlog veka u vremenu turbulentnih promena na tlu Jugoslavije, odnosno i na prostoru današnje Srbije. Milena Dragićević Šešić poduhvatila se tog posla u knjizi “Umetnost i kultura otpora” (Clio, 2018, Beograd) obuhvativši rad nekoliko nezavisnih ustanova i grupa u Beogradu. Foto: predstavljanje knjige (29. januar 2019) u novosadskoj knjižari Bulevar Books.
Milena Dragićević Šešić o kontekstu u kome je nastajala nezavisna kulturna scena u Beogradu: Devedestih godina formirao se krug umetnika iz različitih disciplina koji je sarađivao i koji je nastojao da iskaže vrednosti koje su bile suprotne vladajućim društvenim vrednostiam. To je bilo vreme mržnej, ratova ne samo oružjem, već i onih medijskih. Mediji su stvarali lažnu sliku društva, to je bilo vreme kada su u Srbiju dolazile izbeglice iz drugih krajeva Jugoslavije koje nisu bile baš najbolje prihvaćene. Ustanove kulture, zvanična kultura, sve je sve je to ignorisala i stvarala lažnu sliku Srbije vertikalnih vrednosti vizantijskog plavog. Nasuprot tome formirala se kontra javnost, kultura bunta i otpora koju su pomogli pre svega radijski programi poput B92. Radi se o nezavisnim ustanivama kulture poput Centar za kulturnu dekontaminaciju, Rexa i još nekoliko.
Milena Dragićević Šešić o razlozima da napiše knjigu: U nekom trenutku sam shvatila da za generaciju mojih studenata, za one koji su rođeni tih devedestih, ili kasnije, nema izvora iz kojih bi mogli saznavati šta se tada dešavalo. Gotovo da nije bilo ni neke sociološke studije, istorijsko- političke hronike koje bi se ozbiljno bavile kulturnom i umetničkom scenom, raspravama, intelektualnim debatama kako bi podsticale kulturnu javnost tog vremena da se pokrene, uključi. Pošla sam od nekoliko svojih tekstova iz tog vremena, ali sam ih potom dograđivala, dopunjavala i pisala nove tekstove o ljudima za koje sam smatrala da ne bi trebalo da odu u zaborav, da njihov rad tokom devedestih mora da ostane zapamćen poput nekih koji su nas zauvek napustili – Mikrob, Dragan Ve Nedeljković, ili su emigrirali, otišli kao Umetnička grupa Fia koja je pokrenula almanah Nemoguće, žive u Njujorku i za mnoge generacije su nepoznati, a njihovi performansi koje su realizovali na ruševinama dubrovačke Galerije Sebastijan u centru Beogradu trebalo bi da ostanu kao trag kako su umetnici bili spremni da podignu glas protiv uništavanja te tada važne kulturne tačke samo zato što je dubrovačka. Htela sam da pokažem da je važno pokazati da su glasovi otpora uvek postojali, da umetnik može i mora da ima integritet. Tako je polako nastajala knjiga.
Milena Dragićević Šešić o značaju arhiviranja: Mnogo toga što se događalo na nezavisnoj kulturnoj sceni ne samo u Beogradu, već širom Srbije nije zabeleženo, arhivirano i tako kao da nije ni postojalo. Nema nikoga da čuva sećanje. Naši gradski arhivi nemaju tu vrstu refleksa da arhiviraju aktivnosti nezavisnu scene kulture, a zakonski su dužni to da rade. Da čuvaju sećanje. Mogli bi to da rade i gradska biblioteka, kulturni centar , ali njih na to ne obavezuje zakon, pa to I nerade. To nije fenomen samo kod nas, to je odnos prema nezavisnoj sceni širom Evrope. Kada umetnici koji joj pripadaju prestanu da rade, oni više ne postoje i ostaju zaboravljeni. Moja knjiga čuva takvo sećanje, na žalost samo onoga što sam uspela da vidim u Beogradu. Naravno da je to nepravedno prema umetnicima i nezavisnim grupama i akcijama koje su postojale i u drugim gradovima Srbije.
PROČITAJTE I: https://korzoportal.com/festival-ulicnih-sviraca-intervencije-u-javnom-prostoru, https://korzoportal.com/novosadsko-pozoriste-ujvideki-szinhaz-45-godina, https://korzoportal.com/bozidar-mandic-utopija-kao-zivot, https://korzoportal.com/film-teret-ognjen-glavonic-na-kanskom-festivalu-2018