Muzej savremene umetnosti u Beogradu nastao je velikim zalaganjem Miodraga B. Protića koji je bio i prvi upravnik. Zgradu su projektovali Ivan Antić i Ivanka Raspopović. Muzej je otvoren 1965, nalazi se na novobeogradskom Ušću. Slede delovi iz autobiografske knjige Miodraga B. Protića „Nojeva barka“ u kojoj opisuje ne jednostavne procese realizacije, pre svega njegove ideje o potrebi da Beograd ima muzej savremene umetnosti. Fotografije su iz ličnih knjiga/publikacija Aleksandra Stanojlovića.
Miodrag B. Protić, slike
…“Shvatio sam da jedan, za socijalističku zemlju tako neobičan projekat zahteva mnogo truda i upornosti, da definicija prema kojoj je kultura pre svega ono što u određenim okolnosti stvore pojedinci najviše vredi za male, siromašne sredine gde se, zavisno od profila pojedinaca, određeni projekti ostvaruju ili propadaju. Ostao sam.“…
Sveta Bogdanović, Turistička štampa, 1965.
… „Na preporuku Republike Srbije, Narodni odbor grada Beograda osnovao je 1958. Modernu galeriju – kako se Muzej u početku nazivao – a 1959. mene imenovao za njenog upravnika. (Posao u Savetu predao sam Aleksi Čelebonoviću, u NIN-u Lazaru Trifunoviću.) Iskopčao sam se iz jednog, već uspostavljenog, postojećeg i okrenuo se drugom, nepostojećem krugu pojava i vrednosti.“…
Stanka Đurđić, Turistička štampa, 1973.
… „Pitanje zgrade… Mnogi su se novom zdanju protivili smatrajući ga ne samo nelogičnim nego i provokativnim. Prvenstvo su davali Narodnoj biblioteci razorenoj u nemačkom šestoaprilskom bombardovanju. Odgovarao sam da ono što je biblioteka za knjigu, to je muzej za sliku, da je reč o nužnosti da se u oblasti slike, umetnost XX veka, prikaže ‘ono što je bila’. I ne o moralnom prvenstvu, već o trenutnoj mogućnosti: zidanje biblioteke koštalo bi petnaestak puta više.”… “Uspeli smo. Ali nismo uspeli da nam se lokacija odredi u starom delu grada. Jedan političar poverljivo mi je rekao: ‘Danas gubiš vreme, sutra možda i Galeriju!’ Prihvatio sam, dakle, mesto na Novom Beogradu.”…
Ivo Eterović, Turistički savez Beograda, 1988.
…“iz Beograda su javili da se, zbog uštede, parket i kamen, svuda – i na pročeljima – mora zameniti malterom, odnosno betonom. Znao sam da bi se Muzej time naružio (njegovi protivnici su i inače govorili da liči na sojenice, ambar, da će se zbog ružnoće obustaviti gradnja). Prvobitnu ciglu smo i zamenili kamenom da bi se istakla kristaloidna čistoća njegovog oblika.“…
… „… ušli smo leta 1965. U još nedovršenu zgradu Muzeja. Počeli smo u nju unositi slike – očišćene, zategnute uramljene – i ređati ih prema razdobljima i poetikama kojima pripadaju. Dvorane su postajale sve čistije i blistavije – kameni ili hrastvo pod uglačan, svetao, zidovi i paravani beli. Iz dana u dan pomaljala se celina koja je omogućavala kulturno-istorijski vremeplov, doživljaj i edukaciju.“… „Ko da otvori Muzej? U političkom vrhu nastalo je mučno diplomatisanje; izbor je, najzad, pao na Branka Pešića, predsednika grada Beograda.“… „Muzej je otvoren 20.oktobra u podne, na dan dvadesetprve godišnjice oslobođenja Beograda, u prisustvu podpredsednika Republike Aleksandra Rankovića.
NIGP Privredni pregled, 1974.
… „Na zemlju me je spustio Ivo Andrić.“… „Izvinio se što nije došao na otvaranje i, čestitajući mi, neočekivano rekao – da me žali! Začuđen, zapitao sam ga zašto, smatra li Muzej promašenim ili loše postavljenim? ‘Naprotiv’, rekao je, ‘Muzej je izvanredan’… ‘Ali’, dodao je, ‘ovo nismo mi, ovo je suviše svetski načinjeno, suviše čisto, suviše sređeno i blistavo. Mnogima će to smetati… Kako ćete ovako golemu mramornu zgradu, ispunjenu ovolikim vrednostima, moći da držite u nebesima – u nas se protivi zemljinoj teži! Takvi smo… neće vam biti lako’… „ Misilo sam da njegove reči više govore o njemu i njegovom egzistencijalnom nemiru. Pokazaće se, međutim, da su govorile i o poznavanju naših naravi.“…
Obnovljen MSU, 2017 foto: korzportal
Obnovljeni Muzej savremene umetnosti otvoren je za javnost 20. oktobra 2017 izložbom „Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti“ , postavkom u kojoj je više od 300 dela, dok Muzej poseduje 8000 artefakata. Najstarija slika je „Pogreb u Sićevu“ Nadežde Petrović (1905), jedno od najnovijih je „Srbija, 2004, Zrenjanin, Jugoremedija“ Milice Ružičić (2004). Muzej savremene umetnosti, odnosno zgrada na Ušću je kulturno dobro, spomenik kulture od 1987. godine.
Miodrag B. Protić, „Nojeva barka“, Srpska književna zadruga, drugo izdanje, 2000.
PROČITAJTE I: foto-esej-muzej-savremene-umetnosti-beograd-probudeni-div-i, nadezda-petrovic-vek-posle-nova-citanja-slika, sava-sumanovic-uvek-izazovan, u-zagrebu-kolekcija-pavla-beljanskog-biseri-moderne, spomen-zbirka-pavla-beljanskog-petar-lubarda-110-godina-od-rodenja/ gradski-muzej-sombor-zbirka-savremene-umetnosti/ savremena-galerija-zrenjanin-u-gostima, izlozba-goran-despotovski-mrtva-voda, foto-esej-56-oktobarski-salon-beograd,