Tačno na 75. godišnjicu Jugoslovenskog aerotransporta (JAT), 1. aprila 2022. u Beogradu je ugledala svetlost dana obimna knjiga-monografija „Bio jedan JAT“ (Lighthouse studio, 2022, Beograd) o istoriji ovog jugoslovenskog giganta koji je svetom pronosio i svoju, i slavu države u kojoj je osnovan. Autor je Jovo Simišić koji je radni vek proveo pod krovom JAT-a kao novinar i urednik, a ovu knjigu pisao je najmanje pet godina, ustvari celog života, s namerom da se istorija ne zaboravi. Ovo je njegov Predgovor knjizi. Foto: Lična arhiva J.S.

Aeroklub u Beogradu, J. Simišić, Artur Demek, Slobodan Reljić

Od 112 članica JATA, Jugoslovenski aerotransport je osamdesetih godina prošlog veka po veličini bio deseta avio-kompanija u Evropi i 31. u svetu. JAT je bio jedina jugoslovenska kompanija koja se, u svojoj delatnosti, na listi evropskih i svetskih konkurenata nalazila tako visoko. S više od 10.000 zaposlenih, flotom od 36 aviona i kompletnom infrastrukturom, održavao je 328 avio-linija, od čega 256 međunarodnih, i povezivao Jugoslaviju sa 61 svetskom metropolom, na svim kontinentima – izuzev Južne Amerike. Još od početka šezdesetih godina prošlog veka poslovao je po tržišnim uslovima i tokom svih godina postojanja, i na domaćem i na inostranom tržištu, borio se s jakom međunarodnom konkurencijom.

JAT je stvaran i stvoren po meri jedne velike, ekonomski moćne države, sa 23 miliona stanovnika, iako s relativno skromnim ličnim i društvenim standardom, ali otvorenih granica i za odlazak i za dolazak, sa intenzivnom spoljnotrgovinskom razmenom, razvijenim turizmom, ogromnom dijasporom i nesvrstanom spoljnom politikom, koja je celokupnoj privredi otvarala velike mogućnosti za poslovanje širom sveta. Moglo bi se reći da je JAT postao to što je bio, zahvaljujući, pre svega, toj i takvoj državi, njenoj ekonomiji i spoljnoj politici, što je doprinelo da Jugoslavija i njen avio-prevoznik budu poznati i cenjeni u svetu.

Jatovci na promociji

Na primeru JAT-a jasno se može videti kako je državna politika, i pozitivno i negativno, uticala na razvoj jednog segmenta privrede. Za vreme socijalističkog sistema, država je imala važnu ulogu, ali se veoma rano povukla iz upravljanja i rukovođenja preduzećem. Izuzimajući prvih pet godina, kada su sve poluge bile u raznim državnim institucijama, pa i kadrovska politika, bolje rečeno izbori generalnih direktora, što je gotovo uvek bio partijski monopol – radnici JAT-a su pokušavali i, uglavnom, uspevali da svih godina svog postojanja preduzeće i poslovnu politiku vode samostalno. Istina, sve što je činjeno, rađeno je uz saglasnost i pomoć države, ali država nije ultimativno diktirala i odlučivala šta će i kako da se radi, već je tu slobodu relativno rano i liberalnije nego što su je sticala druga velika socijalistička preduzeća prepustila rukovodstvu i radnicima JAT-a. Zahvaljujući tome što je vazdušni saobraćaj uvek bio vezan s najvećim tehnološkim dostignućima, JAT je od samog početka nabavljao savremenu flotu, ali je i kompletno poslovanje usklađivao i prilagođavao svetskim standardima, školovao i negovao kadrove koji su nosili razvoj i koji su u svim sferama bili na zavidnom nivou. Svi ključni razvojni planovi donošeni su u JAT-u, odluke o nabavci flote, s malim izuzecima, takođe. Odlučivao je samostalno i o ostalim investicijama, tržištima na kojima je poslovao, o svim pratećim delatnostima kojima se bavio, unutrašnjoj organizaciji itd. Avioni su kupovani po tržišnim uslovima, uglavnom na kredit, koji je otplaćivan iz sopstvenih sredstava, kao što su finansirane i sve druge velike investicije.

Sve se to promenilo početkom devedesetih godina prošlog veka pretvaranjem JAT-a u javno preduzeće, kada ga je država uzela „pod svoje“, da bismo kulminaciju tog uticaja, ovog puta apsolutno negativnog, štetnog i destruktivnog, doživeli u XXI veku – od 2000. godine pa do poslednjih godina postojanja.

Jugoslovenski aerotransport počeo je da se gasi raspadom Jugoslavije. Proces je završen dvadesetak godina kasnije, stvaranjem kompanije Er Srbija, čime je okončan jedan mučan proces, tokom kog su nestale iskrene namere vlasnika – države, da se kompanija sačuva i razvija. Rukovodstvo Er Srbije u startu je insistiralo na tome da je to sasvim nova kompanija koja ne želi da nastavi kontinuitet JAT-a. To se naročito loše odrazilo na kadrove. Mada većini niko nije otvoreno rekao da moraju da odu, odmah nakon formiranja Er Srbije 470 jatovaca „dobrovoljno“ je otišlo iz kompanije. Proces je nastavljen i narednih godina, istina nešto smanjenim intenzitetom. Jatovci više nisu bili potrebni i nisu više tu pripadali. Ali je JAT ostao u njihovim srcima. I sećanjima. Večno.

Ovo je knjiga o JAT-u kojeg više nema. O ljudima koji su ga stvarali, o vremenu i okolnostima u kojima je nastajao, rastao i propadao, o kompaniji za koju se nikako ne bi moglo reći da je ikada bila idealna, ali je za sve nas koji smo radili u njoj bila nešto posebno. JAT je bio svetska kompanija, a mi smo imali tu privilegiju da radimo u njoj. Otuda se lakše mogu razumeti naš odnos prema JAT-u, naša ljubav i odanost – naša osećanja.

Osnova ove knjige jeste monografija „Više od letenja“, koju smo pokojni Čedomir Janić, osnivač i dugogodišnji direktor Jugoslovenskog muzeja vazduhoplovstva, moj mentor i prijatelj, zajedno objavili 2007. godine. Za razliku od te knjige, koju smo silom prilika morali da završimo za manje od tri meseca, tako da nismo stigli da sakupimo i obradimo sve ono što smo želeli i smatrali neophodnim, ovoga puta bilo je znatno više vremena za istraživanje i pisanje. Ali više nije bilo Čede, njegovog znanja i iskustva.

U prethodnim monografijama bio je obuhvaćen razvoj civilnog vazduhoplovstva Jugoslavije i Srbije od Prvog svetskog rata pa nadalje, dok je tema ove knjige samo Jugoslovenski aerotransport, od osnivanja, 1947. godine, do gašenja, 2013. godine.

Takođe, za razliku od svih prethodnih monografija o JAT-u, u kojima iz raznoraznih razloga nije bilo mesta za ljude koji su najviše doprineli njegovom razvoju, ovo je knjiga o JAT-u iznutra. Bazirana je na pričama o ljudima koji su stvarali kompaniju, podsećanjem na to kako se nekada radilo, na entuzijazam, kreativnost, odanost, druženje… na sve ono što je krasilo vreme i radnike JAT-a – istinske heroje bivše kompanije i junake ove knjige. Naravno, ovde su navedena samo neka imena, a sličnih je bilo na stotine, u svim sredinama. Nažalost, mnoge ličnosti koje su i te kako zaslužile da se njihova imena ovekoveče i u ovoj knjizi izostavljene su ne samo zbog ograničenog prostora već i zbog toga što nije bilo dovoljno podataka o njima i njihovom doprinosu razvoju JAT-a.

Pritom, nisam želeo da izostavim ni ono što nije bilo dobro: greške, propuste i promašaje, razne mahinacije i zloupotrebe, sopstvene gluposti i destrukciju – nešto o čemu se baš nije otvoreno ni javno govorilo. Biće reči i o različitim interesima, sitnosopstveničkim i cehovskim sukobima unutar preduzeća, i sopstvenom doprinosu rasturanju kompanije u kojoj smo radili. Takođe i o udesima, incidentima pa i otmicama aviona.

„Bio jedan JAT“ jeste pokušaj da na jednom mestu, objedinjeno, ostane autentičan trag o vremenu koje je prohujalo, ali koje još uvek živi u nama. Neispričana priča o jednom velikom preduzeću kojeg više nema, kao što, uostalom, nema ni Jugoslavije, države u kojoj je stvoreno i prema kojoj je to preduzeće bilo oblikovano, ali koje je ostavilo neizbrisiv trag ne samo u bivšim jugoslovenskim okvirima već i u evropskim i svetskim.

Sve je manje i ljudi koji su radili u tom starom JAT-u. Neki su odavno otišli sa ovoga sveta, a i nas, koji smo preostali, uskoro više neće biti.

Neka živi bar sećanje.

PROČITAJTE I: jovo-simisic-stari-bezanijski-aerodrom-i-milutin-milankovic/, muzej-vazduhoplovstva-u-beogradu-vojska-u-poslovima-kulture/, zensko-oko-biciklom-u-evropu/, tekst-u-fokusu-sokobanja-prica-o-mestu-koje-podmladjuje/, milutin-milankovic-i-novcananica-od-2000-dinara/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *