Samo oholi mogu da odmahuju rukom negodujući što je publici u Beogradu predstavljeno retrospektivno stvaralaštvo, izložba Marine Abramović “Čistač“ (Muzej savremene umetnosti Beograd, 21. septembar 2019 – 20. januar 2020), obrazlažući to prevelikim budžetom koji je utrošen ovom prilikom. Prenebregla sam žuč takvog nezadovoljstva i kročila među radove jedne od najuglednijih svetskih savremenih umetnica (u oba roda) . Piše: Bojana Karavidić. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Kad sam, neozleđena, prošla ispod srećom samo zvučno štekćućih mitraljeza, našla sam se u svetu žene umetnice koja se odmetnula iz Beograda i postigla svetsku slavu. Marina Abramović! Odjekivali su zvuci jauka u izložbenom prostoru, negde odozgo, a pred nama je bio čuveni sto (replika) za kojim je nekada ona sedela sa jedne strane, a publika se pojedinačno smenjivala sa suprotne strane, i tako satima – u Njujorku, tu njenu izložbu „Umetnik je prisutan“ 2010. u muzeju MoMA videlo je 750.000 posetilaca. Nisam odolela da ne sednem za sto, preko puta mene bila je Snežana, moja „učiteljica“ savremene umetnosti…
… Nizali su se videi sa performansima Marine Abramović (ekrani su bili vrhunski), ozvučenje vrhunsko, postavka vrhunska – strujao je vazduh. Povratak u Beograd posle 50 godina Marina je posvetila mladim umetnicima kojima je želela da prenese poruku da je sve moguće. Zapamtila sam rečenicu koju je uputila na javnom predstavljanju – „Prati ono što ti srce kaže“…
… Ne mogu da zaboravim 54. Venecijansko bijenale „Illuminations“ kada sam se licem u lice videla sa Marinom Abramović. Posle 14 godina od kada je osvojila Zlatnog lava samostalnim učešćem na centralnoj izložbi, svetska zvezda performansa predstavljala je Crnu Goru. Proneo se glas – Marina je u Veneciji. Mesto u kome je izlagala jedva smo pronašli, ali smo se navodili sve većim brojem ljudi koji su išli u “pravcu Marine”. Tiskali smo se i mi osvajajući mali prostor koji je za ovu priliku zakupila Crna Gora. Držeći staklenu čašu belog vina, grickajući štapić na kome je bio red pršuta, red dinje, pogledom sam mamila Marinu, da bih je, odjednom, u gomili telesa, ugledala ispred sebe. Ne krijem da volim da vidim osobe koje radom stvaraju zvezdani trag u, inače, prolaznom životu. Nije nužno da su moj „cup of tea„…
Trenutak je trajao čitavu večnost, jer zbog gužve umetnica Marina Abramović nije mogla brzo da se kreće. I sada mi je pred očima njeno lice, belo, i tamne oči mirnog pogleda. Meke usne, zatvorene, blago uzdignute u osmeh nisu nagoveštavale da želi da prosipa reči. Posmatrala sam je konstatujući da je, svakako, “intervenisala” na svom licu, bila je obučena u crnom, kosa gusta, crna, sjajna (prisećam se da je bila slobodno padajuća). To je bio moj susreta sa Umetnicom…
Muzej savremene umetnosti Beograd od septembra 2019. do 20. januara 2020. bio je mesto susreta sa Marinom Abramović onih koji uvažavaju njen rad, i onih koji smatraju da nije vredna ovolikoj slavi (međunarodnoj). Očekuje se da će broj posetilaca dostići broj od 70.000! Izložba “Čistač” Marine Abramović jedan je od događaja koji su obeležili moj mali, anonimni život. Vrti mi se u glavi, kičma “otpada”, ali ko bi to primetio u proletela tri sata sa Marinom i njenim „Čistačem„.
PROČITAJTE I: 56-venecijansko-bijenale-all-the-worlds-futures, ujedinjene-mrtve-nacije-srbija-na-predstojecem-56-venecijanskom-bijenalu, /vikend-prica-strahovi, licni-pogled-51-bitef-jan-fabr-olimp, vikend-prica-pet-dana-na-otvorenom-moru