Kakve su veze malo poznatog somborskog samoukog slikara, vrsnog crtača, Branislava Brankova (Sombor, 1929-2006), Nacionalnog muzeja moderne umetnosti Centra Žorž Pompidu u Parizu, somborskog Gradskog muzeja i Čedomira Janičića? Poslednji navedeni je autor izložbe slikara čije je 91 delo otkriveno u Centru Pompidu, svetskom centru savremene umetnosti. Galerija savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor otvorila je vrata  dragocenoj izložbi „Crtačev ugovor – neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu“ (23. novembar – 23. decembar 2018).

 Foto: Aleksandar Živanović

Čedomir Janičić kao autor izložbe  „Crtačev ugovor – neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu“ predstavio je malo poznatog samoukog somborskog umetnika Branislava Brankova za koga se ispostavilo da ima 91 delo u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti Centra Žorž Pompidu u Parizu. O tome niko, pa ni sam autor, nije imao saznanja! Umro je 2006. godine, a njegova supruga Marija je 2017. poklonila deo umetnikovog prebogatog crtačkog opusa (više od 2000 crteža) i predmete od dokumentarnog značaja Gradskom muzeju Sombor gde su ponovo otkrivene veze Brane Brankova i Pariza. Tako je počeo istraživački konceptualni poduhvat Čedomira Janičića.

Baveći se dugo vremena isključivo crtežom, Branislav Brankov je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka privukao pažnju tadašnjih čelnih ljudi pariskog muzeja: Žana Kasua, Anjes Amber i Bernara Dorivala, koji su s njim održavali kontakte putem pisama, a on im je uz svoja pisma slao crteže i dobijao od njih pohvale i preporuke za pariske galerije. U dva navrata (1962. i 1970), Brankov je nakratko posetio Pariz. Ostavši veran lokalnoj (somborskoj, prim.korzoportal) sredini, njegov značaj i polet nikada nisu dobili zasluženu pažnju niti su se nažalost (ili na sreću!) pretvorili u kakvu blistavu karijeru.

Na izložbi „Crtačev ugovor – neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu“ putem informativnih, ilustrovanih tabli, originalnih crteža, pisama i predmeta od važnosti za život i rad Brane Brankova, predstavljen je svojevrsni „Crtačev ugovor“ (istoimeni film Pitera Grineveja), pomalo misteriozni i od  „običnog sveta“ skriveni „sporazum“ malog umetnika i velikog sveta umetnosti (izlagao je i u Kopenhagenu s tadašnjim poznatim danskim umetnikom Ričardom Mortensenom) dajući celoj priči pomalo faustovski ton, iako je tim činom, kako nam se čini, Brankov zapravo pronašao i smirio svoju dušu. Otkrićemo da je ona bila namučena strahovima i patnjama deteta „narodnog neprijatelja“ budući da je njegov otac 1944. stradao od nove vlasti. Napustio je gimnaziju, pohađao je Majstorsku radionicu Tome Rosandića u Beogradu. Isprva se bavio skulpturom, da bi od 1959. do početka 80-tih gotovo isključivo bio posvećen crtežu. Od sedamdesetih godina 20. veka učestalo radio pastele i slika ulja.

Izložba „Crtačev ugovor – neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu“ u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor ima prateće programe kroz koje će se održavati tokom trajanja izložbe.

Oprema teksta: korzoportal

PROČITAJTE I: sombor-glavni-grad-backe, somborski-salon-2018pozorisni-maraton-sombor-medu-javom-i-med-snomsomborski-rokenrol-u-koricama-knjigecedomir-janicic-pesma/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *