Dva sata popodne (petak, 2020). Dok na severnom delu Zemljine polulopte vrvi od poslovnih aktivnosti, dok berzanski mešetari brzinom bljeska podižu i spuštaju cenu lakih metala, dok se mozgovi učenika i studenata prenapinju, dok lekari spasavaju od smrti, dok sudije izriču kazne, dok vaspitačice nežno dresiraju bebe da kake/piške u nošu, i mnogo toga još “dok”, po maglovitim danu Gordana S. i ja odmetnule smo se na Petrovaradinsku tvrđavu. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Imale smo cilj – Gordana S. je čula da pored novosadske Akademije umetnosti postoji studentska kantina imena “Slavica i muž”. Htela je da istraži ko je ta Slavica koja je “glavna” (ne muž!) i koja je “studentska majka” po kvalitetu mini obroka, a tek po cenama…
… koračamo po „nepokvarenoj“ kaldrmi, potom po korektno obnovljenoj stazi (malo cigla, malo „kocka“, starinska) umotane u šalove, više ćutimo nego što razgovaramo…
… iako živim u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave i često Hektora vodim da obavi higijenske potrebe svojstvene psu, šetamo ovuda, uvek me iznenade prizori koje servira priroda…
… Gordana S. povremeno progovori, niže reči o znamenitim ženama Novog Sada kojima je posvetila istraživanja, knjige, projekte. Ton njenog glasa je blag, ali ima notu autoritativnosti koja proističe iz njenog bogatog znanja…
… put koji vodi ka Akademiji umetnosti, moja Staza Tuge. Ovde se nalaze ateljei novosadskih umetnika. Sa mnogima sam se družila, ili sam im bar mahnula u prolazu. Mali, rastinjem bogati vrt negovala je umetnica, modna kreatorka Anamarija Mihajlović (nema je više). Neko do danas brine da vrt živi u punom sjaju. Želela bih da sam biljka na ovom mestu…
… zatvorena su vrata ateljea iza kojih su nekada nastajala umetnička dela – skulpture, slike, crteži, karikature – nema više Milana Trkulje, Miće Uzelca, Budimira Vojnovića, Boška Petrovića… Govorim o njima Gordani S…
… batrgajući se preko blatnjave staze i isto takvog travnjaka stižemo na cilj – studentska kantina „Slavica i muž“. Muž nije na vidiku…
… nenajavljene, Gordanu S. i mene, Slavica dočekuje u jeku posla – izlazi iz kuhinje da vidi šta nas navodi u ovaj čas kada studentima Akademije umetnosti „mojoj deci“, priprema sveže obroke. „Gladni su, vreme je za ručak„, kaže nam. Sve miriši na friško. U belom je, nasmejana… Pitamo je otkuda naziv kantine „Slavica i muž“. Odmahuje rukom, pokret je praćen osmehom koji bi otopio i najdeblju santu na Dunavu – „Razbolela sam se, teško, i morao je neko da ide u banku da obavlja finansijske stvari i tako smo registrovali ovu malu firmu. U Poreskoj upravi su se zacenili od smeha kada sam im rekla naziv“…
… Petrovaradinska tvrđava, carska. Silazimo u grad punog srca posle susreta sa Slavicom. U obilju magle i inja, na Petrovaradinskoj tvrđavi procvetao ljubičasti cvetić…
… idemo sa Petrovaridinske tvrđave, Gordana S. i ja u danu kada se zapliću profiti na severnoj hemisferi (južnu tek očekuje buđenje i istovetni zapletaj)…
… radujemo se da nije razbijena info tabla Petrovaradinske tvrđave koju je postavila Turistička organizacija Novog Sada. Gordana S. i ja razišle smo se obavijene maglovitim danom u rano popodne, januarskog dana. Svaka je otišla u svojim mislima ka tački u ovom času vidljivoj samo nama dvema.
PROČITAJTE I: izlozba-protiv-zaborava-savka-subotic-narodna-majka, ulicom-judite-salgo, k-a-t-program-zenskog-kulturnog-aktivizma-ostvarena-vizija, per-art-dve-decenije-umetnost-inkluzije, analize-eseji-sta-bese-neoavangarda