Vest je kada Čovek ujede Psa, a ne kada Pas ujede Čoveka! U ovom slučaju vest je da je Pas osvojio Čovekovu fotelju. U svakom slučaju, u pitanju su dva glavna junaka Pas i Čovek koji su osvajali fotelju uz vatricu koja ih je obasjavala toplinom i svetlošću jednog novembra, početkom milenijuma. Foto esej posvećen je Psu koji se zove Hektor i Čoveku od milja zvanom Sava.
Nije bilo neočekivano da Psa Hektora magnetskom snagom privuku ispružene noge Čoveka Save. Pritom je svetlucala i vatra kao vizuelni spektakl u vidnom polju ovog Psa Hektora – Posavkog goniča u naznakama…
… Čovek Sava je čitao knjigu. I njega su zanele boje kućne vulkanske vatrice, još više njena toplina koja je obuzimala sobu i njegove večno hladne prste. Pas Hektor razmišlja gde da se dene, pomalo uvređen što stranice knjiga još traju u krilu zadremalog Čoveka Save. A sve to posmatra Hič ( Alfred Hičkok) izveden u akverelu jedinstvenog Miše Perića …
… Pas Hektor uočava da je knjiga koju je čitao Čovek Sava sada u drugačijem položaju. Raskrečio je knjigu – „To je nedopustivo“ – brzometno razmišlja lovački pas, pa su sada nizovi rečenica nevidljive. Korice knjige u vidnom polju Psa Hektora označavaju da se čitalac – Čovek Sava predao sanjarenju pod sklopljenim kapcima i slova zamenio sopstvenim mislima. …
… Pas Hektor osvojio je prostor između skladnih nogu Čoveka Save, nadomak vatrice, zadovoljan je što je pronašao mesto za vlažnu njušku koja odiše zdravljem. A Čovek Sava? Teško je dokučiti u koje prostore se denuo.