U šetnji Kalemegdanskim parkom na Beogradskoj tvrđavi, jednog julskog jutra. Potraga za onim čega već dugo nema u Srbiji – spokojem. Foto esej. Piše: Bojana Karavidić. Foto: Jelena Gligorić

Obožavam gradsku buku, vrevu ljudi, kada trube nervozni vozači, volim solitere u kojima zamišljam svakodnevni život njegovih stanovnika, volim i težak miris užarenog asfalta sa primesama benzinskih isparenja i miris kada kiša padne na prašnjave ulice. Više nije tako…

… Beograd, grad mojih studentskih godina, potom prvog novinarskog zaposlenja u Radio Jugoslaviji, uz sve dodatne sadržaje bio je moj „Njujork“…

… već dugo ne živim u Beogradu, ali i sada rado ugrabim priliku da pređem dve reke i dospem do Belog Grada, ali ne da bih mu se radovala, već da bih srela moje prijatelje, videla izložbu, otišla na koncert, u pozorište …

… sada je Beograd prenaseljena kloaka, bez prateće infrastrukture, devastiran je investicionim poduhvatima u koje se ugrađuje vladajuća elita prodajući neštedimice dragocene prostore uz reku, šumovite predele na obodu grada…

… maštam o kućici pored koje protiče potočić u kome se ogledaju ptice i krošnje, šetajući u rano julsko jutro Kalemegdanskim parkom…

…“ Kalemegdanski park, Veliki i Mali, nastao na prostoru nekadašnjeg gradskog polja, mesto je odmora i uživanja… Zajedno, Beogradska tvrđava i Kalemegdanski park, predstavljaju spomenik kulture od izuzetnog značaja, mesto održavanja mnogobrojnih sportskih, kulturnih i umetničkih manifestacija …“, piše na sajtu Beogradska tvrđava. Kalmegdan je za mene svojevrsni njujorški Central park…

Spomenik Pobedniku podignut je 1928. na Gornjem gradu Beogradske tvrđave povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Rad je vajara Ivana Meštrovića, a postament koji je koncipiran u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kockastoj bazi, delo je arhitekte Petra Bajalovića

… možda se „Pobednik“ čudom čudi kako se svet oko njega ubrzano menja, a možda ga ništa ne dotiče, jer ima bronzano srce – blago njemu…

 

 

 

 

 

 

… opraštamo se ptica i ja dok polako oživljava šetalište na Kalemegdanu jednog julskog jutra. Blago ptici.

PROČITAJTE I: casopis-za-arhitekturu-i-urbanizam-dans-planovi-modernog-novog-sada/novosadski-majamisty-trio-dzez-na-velikim-vratima/intervju-aleksandar-caric-car-muzika-je-da-se-podeliintervju-lejla-hadzic-bastina-bez-granica

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *